Piše: Dejan Ilić
Verujem da ćete svi koji počnete da čitate ovaj tekst, već kod samog naslova postaviti pitanje: Šta ovaj naslov ili šta ovakav tekst traži u ovakvom časopisu?
Verujem i da ste hiljdu puta do sada bili razočarani bombastičnim naslovima tekstova naše štampe prema kojima smo do sada, barem 107 puta preživeli Treći svetski rat ili nas je „za dlaku“ mimoišla kometa koja bi, da nas je udarila izazvala novo ledeno doba ili kako su neki ljudi ćaskali sa vanzemaljcima.
Da ne širimo dalje, pogotovu ne sa „Aliens“-ima jer, videh pre nekoliko dana kancelariju za iste u jednoj ozbiljnoj državnoj ustanovi ali, barem se slatko nasmejah. Mada, „Ko se zadnji smeje…“.
Preferans je jedna ozbiljna kartaška igra. Veoma je dobra ako se ne koristi za kockanje i naravno kao i svako kockanje, veoma je loša, ako se umesto u poene igra u pare. Međutim, jedna osobina krasi sve preferans igrače a to je da ne vole da igraju sa „pacerima“ tačnije, ne vole da igraju ili odmah ustaju i odlaze ako primete makar i u jednoj jedinoj „ruci“ da saigrač ne ume da igra. S toga, ljudi koji bi da igraju Prefrans traže još dva saigrača koji znaju sva pravila i znaju da „adutiraju“ ili pravilno igraju „betl“ ili „sans“. Jedino tako može da se uživa u toj igri.
Dozvolite mi da sada posle ove „čaše meda“ ispišem i malo „žučnih“ redova. Da li samo ja primećujem da Preferans ne igra niko ko nas okružuje? Čast zasita malobrojnim izuzecima. Većina oko nas, sve zna i svuda se ipak ne meša u svoj posao ali, sasvim precizno zna šta bi nama dobro došlo. Krenimo od najprostijih majstora kojih je zaista sve manje i manje ali, kojima „paceri“ kvare reputaciju zatrpavajući poštanske sandučiće reklamama. Pređimo na „stručnjake“ koji ne silaze sa medijskog neba, tačno predviđajući da je ipak greška bila da je Treći svetski rat onih, već pomenutih 107 puta započeo jer, apsolutno su sigurni da je baš sada novi 108. put kada je stvarno započeo. Ako pri tome dodaju položaj Saturna, zatim retrogradni Merkur, neke čudne senke na Mesecu, ali i cunami na Marsu, jasno je da nama spasa nema, ali propasti nećemo, parafrazirah jednog pređašnjeg političara. Uz sve to, AI (veštaćka inteligencija) već odavno upravlja „Matriksom“ u kojem mi živimo i još se samo čeka trenutak kada ćemo dobijati „poene“ za našu „dobrodušnost“ i moći sa tim da nastavimo da živimo u najnovijoj „Nirvani“.
Dragi čitaoče, ako si u ovom momentu dobronamerno pomislio da autor ovog teksta ipak nije skrenuo „levo od Albukerkija“, mislim da sam dobro prošao. Uopšte mi nije bila namera čak ni da letujem na Severnom polu, kao u onom crtaću sa Duškom Dugouškom. Samo sam seo ispred monitora, pogledao u tastaturu i odmah se rastužio jer, oko sebe imam možda još trojicu prijatelja koji znaju da igraju Preferans i koji se u svom životu strogo pridržavaju jednog prostog načina života a koji se svodi na pravilo: „Pomoći ću ti ako znam. Ako ne znam, neću ti smetati“.
Nema nam druge. Ili ćemo da naučimo pravila „Preferansa“ ili još bolje, da se sklonimo kada vidimo da nešto ne znamo i to odmah jasno i glasno kažemo. Ali, tada već prelazimo na teren gde igraju gordost i sujeta, a to ćemo ipak ostaviti za neku drugu priliku.
Do sledećeg teksta, veliki pozdrav!
Dejan
