Od nedavno se definicija AI promenila. Danas pod sistemima sa veštačkom inteligencijom podrazumevamo kompleksne programske sisteme koji se ponašaju nalik ljudima ili životinjama. Slično kao što su početkom prošlog veka ljudi zavirivali u TV ili radio tražeći male ljude, dok se iza krila analogna, a zatim i digitalna razmena signala, tako i sada ljudi očekuju da se iza krije neko novo digitalno inteligentno biće, mada je sve samo kompleksna matematika i brdo nula i jedinica. Obrada podataka je bazirana na algoritmima koji za određeni podatak na ulazu po principu AKO -> ONDA vrše obradu i daju podatak na izlazu. Umesto klasičnog IF->THEN->ELSE se koriste matrice, vektori, težinski faktori, statistička obrada i verovatnoća.
Autor: Milena Pavlović, Key Account Manager Public sector Comtrade System Integration
Opšterazvojni put – da li je to samo matematika ili je veštačka inteligencija?
Ako pitate Chat GPT ili neki drugi AI chat bot da vam obrazloži način na koji radi, možete doći do vrlo detaljnih informacija. Ova tehnologija se bazira na velikim jezičkim modelima (Large Language Model – LLM) čiji je cilj da obrade veliki broj reči i dovedu ih u međusobnu vezu tako da mogu da grade rečenice. Iza ovog procesa se nalazi veliki broj obimnih „učenja” tokom kojih se reči međusobno povezuju na osnovu njihovog redosleda u rečenici, a ove veze dobijaju težinski faktor. Sledeća faza je pokušaj da se na osnovu težinskih faktora i početka rečenice predvidi koja bi reč mogla da dođe sledeća. Na osnovu ocene uspešnosti vrši se korekcija. Za učenje i podešavanje (treniranje i tjuniranje) upotrebljena je ogromna količina tekstova, ogromna procesorska moć i ogromno angažovanje ljudi. I to je samo osnova ovog procesa, da bismo vam makar malo približili kompleksne procese koji se odvijaju u pozadini milijarde puta u sekundi. Rezultat je da računarski sistem danas može da se ponaša kao da ćaska sa ljudima i odgovara na pitanja na osnovu ogromne baze znanja. Pa opet, i ta baza znanja je izabrana od strane inženjerskog tima, nekim izvorima je dodeljena veća važnost, dok su neki drugi uzeti sa rezervom.
I tako, korak po korak, ovakvi računarski sistemi su postali dovoljno brzi, kompleksni i sveobuhvatni, pa iako se u pozadini izvršava kompleksna matematika neuronskih mreža, grafova, verovatnoće i statistike, teorije optimizacije, diskretne i linearne matematike i slično, počeli smo da ih zovemo veštačkom inteligencijom. Nemaju univerzalnu inteligenciju, ali se ponašaju kao da razumeju na osnovu tekstova koji su ranije već napisani. Današnja veštačka inteligencija ne razume prirodne pojave ili pojave u društvu, ali može o tome da razgovara na način na koji to rade ljudi…
Tekst u celosti možete pročitati u digitalnom izdanju časopisa.
