Dicta HVAC ex COVID

0

Svetska epidemija, ili pandemija je pred lice čovečanstva stavila na pozornicu mnoge probleme sa kojima se ono do sada nije suočavalo, ili da budemo iskreni, u većini slučajeva, sa problemima koji su uglavnom odavno uočeni ali koji su kraće ili duže vremena jednostavno gurani pod tepih. U tom smislu posebno aktuelni su problemi u svekolikoj oblasti HVAC tehnike. Ovaj tekst iako je suštinski pristrasan u jednom smeru ipak ne pretenduje na više od toga da se otvori, ili započne bar, široka rasprava po ovom pitanju.

Problem rekuperacije

Kao prvo, ono što je i dospelo u široku javnost, ma kako ona bila suštinski potpuno nekompetentna da zna bilo šta o tome o čemu se ovde radi, je problem sa centralizovanim klima sistemima. Mi ovde govorimo prvenstveno o problemima kod većih objekata, bolnica, javnih ustanova, kasarni i sličnog, mada suštinski kao problem danas imamo i mnoštvo srednjih, pa i relativno malih objekata tipa specijalizovanih medicinskih celina i staračkih domova, možda i manjih školskih ustanova. Uobičajena praksa kod navedenih je da postoji dvocifren broj vazdušnih usisnih tj. dobavnih grana i isti broj njihovih otsisnih tj. izduvnih grana kojima je klima komora alfa i omega. Pri tome je obično jedna, češće veća grupa klima komora, obično grupisana u posebnom prostoru pri vrhu objekta sa svojim vazdušnim čilerima na krovu, a druga grupa, obično nešto manja, na donjim nivoima sa vodenim čilerima u podrumu ili spolja, na nivou zemljišta. Naravno u ukupnu sliku ulaze razni po pravilu aksijalni krovni i kanalski ventilatori i drugi elementi.

Ono što se u epidemijama ne možemo izbeći je prosta činjenica da će izduvna tj. otsisna grana u tim slučajevima biti kontaminirana. Na žalost, osnovna karakteristika kllima komornih izvedbi do danas uobičajenog sklopa dobavne i otsisne grane u paru, je postojanje rekuperativnog dela.

Rekuperacija je jedan od dragulja u kruni energetskog bilansa klima komorne tehnike. Sada ta rekuperacija postaje neka vrsta prokletstva sa stanovišta epidemijskih problema. Većina modernih rekuperativnih metoda ima u nekoj meri mešanje usisnog tj. dobavnog i otsisnog tj. izduvnog vazduha. Time imamo najgoru moguću posledicu da će otsisina grana jednostavno kontaminirati dobavnu granu na njenom samom početku i time kontaminirati dalje sve zapremine tj. prostorije koje ona snabdeva, pa dobijamo najgori mogući scenario zaražavanja svih prostorija i lica koje ta grana opslužuje. Sistem rekuperacije koji ne dozvoljava mešanje fludia na izgled zadovoljava i pored svojih mana po ceni od nabavne do montažne i održavanja; no i on zadovoljava samo na prvi pogled, jer kod uobičajenih izvedbi komora one su u takvom sklopu bliske i neizbežna parazitska curenja ili mikro mešanja na mnogim mogućim mestima očigledno i takvu izvedbu čini ne samo rizično sumnjivom već pre takođe eliminatоrno neprihvatljivom.

Kao moguće rešenje možda se može posegnuti za potpunim razdvajanjem komora po usisu i izduvu u prostorije smeštene u različite zone objekta, ali to razdvajanje ne može biti urađeno samo zidom. Razdvajanje bi moralo biti u dve potpuno odvojene zone objekta gde bi izduv, i sva njegova komorna tehnika bili u nekoj crvenoj zoni objekta a usisni deo u nekom plavom delu, što bi onda rekuperaciju  učinilo sa današnje tačke gledišta upitnom, usled potrebe za ozbiljnim cevovodom između njih, mada ne i nemogućom.

Na ovoj tački pretpostavimo da smo potpuno odustali od rekuperacije i da smo potpuno odvojili dobavne od izduvnih grana i njihove agregate smestili u dovoljno udaljene različite zone objekta, crvene i plave ili kako god već. Takva rešenja bez rekuperacija sa donjim potisnim klimama i gornjim otsisnim zapravo tu i tamo postoje. Time uopšte nismo rešili problem jer i u tom modelu egzistiraju druge opasnosti, najviše ona u sledećem podnaslovu…

Ovaj članak zbog svoje dužine nije u celosti objaljen na sajtu Internet ogledala. Preuzmite ga kompletnog u PDF formatu ovde.

Autori članka:

  1. Branislav Kojadinović, dipl.maš.inž.
  2. Vladimir Aleksijević, dipl.maš.inž.
  3. mr Dejan Ilić, dipl.maš.inž.
  4. Dejan Gajović, prof. medicine
Share.

Leave A Reply