Tekst bez ili ipak sa hiljadu naslova

Piše: Dejan Ilić

Prođe i četvrta godina bez našeg dragog kolege Zorana Modlija. Život ide dalje i ne obazire se. Ostavlja nama da gajimo sećanja na sve dobre ljude sa kojima smo proživeli jedan vremenski period zajedno.

Protekle četiri godine, obeležilo je dosta previranja u svim sferama ljudskog delovanja ali, u domenu kojim se ovaj časopis bavi, izdvojio se samo jedan. Veštačka inteligencija (AI). Mnogo se pitanja otvorilo sa vrlo malo ili ni malo odgovora.

Ako bih inženjerski „hladne glave“ mogao da analiziram, ipak bi mi trebao posebno dizajniran sistem za hlađenje sivih moždanih ćelija jer, usled „pregrevanja mozga“ ne verujem da bih samostalno uspeo čak ni da zagrebem površinu ispod koje se nalaze neki odgovori ili neka objašnjenja. Siguran sam da bi mi vedar duh Zorana Modlija u mnogome tu pomogao ali, kao što sam mnogo ranije konstatovao, praznina koja se pojavila nakon što nas je napustio, umesto da se smanjuje, upravo suprotno se povećava. Lično meni, izdvojilo se pitanje na koje niko nema odgovor il ne sme ili ne želi da odgovori: Kada AI u potpunosti snabdemo kompletnim dosadašnjim znanjem koje je prikupilo čovečanstvo, a pogotovu znanjem iz istorije, šta će uraditi AI kada dobije zadatak da reši sve smetnje koje usporavaju ili čak i onemogućavaju razvoj čovečanstva?

Istorijski neuk, usudiću se da izdvojim samo ratove i borbe od kada je praistorijski čovek pronašao oruđe, a ubrzo zatim i oružje. Prvo su se plemena sukobljavala oko područja gde ima hrane i vode. Zatim su se plemena ujedinjavala da bi istrebila druga plemena i otela im njihova dobra. Pa je tako hiljadama godina kasnije bila smena raznih imperija koje su imale isti cilj. Što više oteti i opljačkati i uzeti za sebe. Ništa se osim načina nije promenilo ni danas.

Siguran sam da je AI odavno snabdevena tim informacijama i potpuno uveren da bi kao glavnog krivca za sve loše na planeti što se dešava izdvojila samo i isključivo čoveka. Pretpostavimo li da neko zada AI da to reši, šta mislite kakvo bi rešenje bilo? Evo sa inženjerske strane, uzimajući u obzir samo neke principe Termodinamike, koji se svode na termodinamičku ravnotežu, jednostavno se zaključuje da bi svet bio daleko bolji bez nas. Svih nas, nažalost.

Naš dragi Modli se izgleda na vreme preselio na neko večno svetlo mesto u kojem, verujem dominira isključivo ljubav. A mi? Pa mi umesto da naučimo ili da se podsetimo kako je lepo voleti druge i živeti u sintezi sa životnim okruženjem, radimo upravo suprotno, čast zaista malobrojnim izuzecima.

Na kraju, nije mi bila namera da ovim tekstom pametujem. Naprotiv, namera mi je bila da kao i deci sa kojom svakodnevno pričam pronađem rešenje koje nikoga i ništa ne košta. A to je prosto: promena navika. Pa kao što i njima pričam da će bačeno smeće izvan za to predviđenog mesta, ostati večno da čeka neke druge generacije da se čude i ljute kako smo mogli biti toliko nemarni prema sredini u kojoj živimo, tako i ovim možda podsetim barem jednog čitaoca na izreku „Ljubi bližnjeg svoga“. A onda će taj neko da podseti nekog drugog. Pa drugi trećeg…

U to ime, sećanje na vedar duh pilota nebeskih visina, capt. Modlija moglo bi da bude i početna ideja vodilja. Ja sam dao predlog teme a na svima je da je razradimo!