Postoji više definicija računarstva u oblaku, ali mi ćemo izdvojiti dve. Po Gartneru, to je “skup disciplina, tehnologija i poslovnih modela koji se koriste da isporuče IT mogućnosti (softver, platforma i hardver) po zahtevu, da bude skalabilna i elastična usluga”, dok za američki Nacionalni institut za nauku i tehnologiju (NIST) računarstvo u oblaku je “model koji omogućava jedinstven, precizan i pristup na zahtev podeljenom pulu računarskih resursa koji mogu da se konfigurišu (kao što su mreže, server, storidži, aplikacije i usluge) koje mogu da se brzo realizuju i kojima se upravlja sa minimalnim resursima ili sa minimalnom interakcijom sa provajderima usluga…” Ovaj model oblaka promoviše dostupnost i komponovan je od pet bitnih karakteristika, tri modela usluga i četiri modela uvođenja.
Atributi računarstva u oblaku
Pet atributa koji opisuju računarstvo u oblaku su:
• baziranost na usluzi: potrošač brine samo o činjenici da se ovo isporučuje kao usluga
• skalabilnost i elastičnost: usluge na zahtev mogu da povećaju i smanje resurse, po potrebi
• podeljenost: usluge može da deli veći broj korisnika i da tako gradi ono što nazivamo skalabilnom ekonomijom
• metrika korišćenja: ovo omogućava razne metrike za naplatu korišćenja
• internet tehnologije: sve tehnologije su dostupne preko Interneta
Realnost je da se korisnici IT usluga fokusiraju na ono što im usluge nude, umesto kako se usluge uvode i hostuju. Baš kao što elektrodistributeri šalju struju potrošačima a telefonske kompanije glas i podatke korisnicima, IT usluge se šalju i naplaćuju krajnjim potrošačima. Ovo se definiše ugovorima o isporukama. Koncept nije nov, ali predstavlja razliku u odnosu na model prodaje licenci i model pružanja usluga na samim lokacijama, koji su dominirali IT industrijom jako dugo. I još nešto ove usluge sada mogu da se isporučuju globalno…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
