Radite već godinama. Posao se odvijao bez većih problema i zastoja, uobičajenim ritmom. Razgovarali ste sa svojim kupcima, telefonom, pozivali ih na druženje, poslovne ručkove, kompanijske zabave (neke od njih, one posebne, i na slavu, ukazujući im tako posebnu pažnju) i slali poruku da su vam važni i da vam je stalo do njih. Sa nekima ste odlazili na rafting Drinom i kasnije mesecima prepričavali doživljaje sa tog neverovatnog događaja. Spajali ste korisno i lepo. Korisno za vas, a lepo za vašeg kupca ili, kako se to danas lepše kaže – partnera.
Odjednom sve je počelo da splašnjava. Razgovori su sve ređi, ručkova je sve manje, a rafting Drinom skoro više niko i ne pominje.
Šta se desilo? Gde su moji kupci?
Ruke vam se sve više znoje i hvata vas blaga jeza od pomisli da se vašem biznisu bliži kraj, da mu je odzvonilo, da je đavo došao po svoje, i šta ti ja znam šta sve još.
Da, gde su moji kupci?
Razmišljate o tome gde ste pogrešili i šta vas je to odvelo u neželjenom pravcu. Šta ste to uradili pa ste se odjenom našli u situaciji u kojoj niste ni sanjali da ćete se naći; u situciji gde sve manje njih pita za vaš proizvod, uslugu ili za ono čime se već bavite.
Odgovor na ovo, za vas komplikovano pitanje, je u stvari uglavnom jednostavan – niste uradili ništa! U tome i jeste problem. Dok su se stvari oko vas menjale, vi ste ostali isti.
Pa šta se to promenilo?
Promenilo se skoro sve…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
