Ovih dana sam govorio na informatičkoj konferenciji na zadatu temu o neophodnosti dobrog organizovanja pre uvođenja ERPa (Enterprise Resource Planning), ili kako bi se reklo programa. Sama tema je bila jasna; već godinama je sa kolegama propovedam i savetujem, pogotovo u preduzetničkim organizacijama. Završio sam sa poukom iz farmacije – sve je otrov, pitanje je doze. To jest i ERP može da bude otrov ako ga ne uvodimo pažljivo…
Pre izvesnog broja godina, jedna kompanija iz Mađarske koja se bavi uvođenjem SAPa želela je da postane predstavnik Adižesovog instituta za Mađarsku. Na žalost aranžman se nije desio, ali sam bio uključen u razgovore i bilo mi je veoma interesantno kako je do cele priče uopšte došlo. Naime, oni su utvrdili jedan veliki problem pri uvođenju ovih kompleksnih programa koji podržavaju poslovanje, a to je – ako ih uvedeš na lošu organizacionu strukturu posle imaš velike probleme. Zato su tražili znanja kako da to urade.
Ko tu koga drži?
Čuo sam i mnoge klijente koji se posle žale da je promena organizacione strukture u ovakvim ERPovima veoma problematična. I tako dolazimo do one priče kada čovek vodi kravu na povodac, a komšija ga pita ko je tu gazda. “Ja, naravno”, kaže čovek. “Dođi da vidiš nešto”, pozva ga komšija. “Ne mogu, pobeći će mi krava”, odgovara čovek. “Pa dobro, ko onda drži koga?”, pita komšija. Isto je i u ovom slučaju. Ko drži koga ERP nas ili mi ERP? Dakle, fleksibilnost i mogućnost promene je kritična za vođenje posla, a uređenje sistema je kritično za primenu informacionih sistema…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
