Ako se resursi za analiziranje podataka ne povećavaju srazmerno sa rastom količine podataka iz višestrukih izvora, biće potrebno više vremena za donošenje poslovnih odluka– a to je potencijalna slabost u odnosu na konkurenciju. Procesiranje na memorijskom nivou, tzv. In-memory computing može da pomogne…
Eksplozija količine digitalnih podataka, poznatija kao Big Data, jedan je od najznačajnijih IT trendova u ovoj deceniji. Ali ova plima nadirućih podataka dovodi i do pojave uskih grla u mnogim organizacijama, s obzirom da je potrebno više vremena za njihovo analiziranje. Na sreću, In-memory computing nudi rešenje.
Konkurentnost u digitalnoj eri sve više ima veze sa veoma brzim donošenjem dobrih odluka – čak i u situacijama kada delići sekunde mogu da predstavljaju razliku između uspeha ili neuspeha. Na primer, u trci Formule 1 senzori na automobilima automatski generišu i odašilju velike količine informacija o performansama. Brza interpretacija tih podataka može biti ključna za donošenje strateških odluka, kao što su na primer one o aerodinamici vozila prilikom narednog redovnog pitstopa. Ili, u maloprodajnim okruženjima, neočekivana promena lokalnih vremenskih uslova može da navede pojedinu prodavnicu da značajno promeni količine i/ili isticanje pojedinih artikala na policama kako bi se maksimizirala prodaja. U ovim ili sličnim scenarijima uspešan ishod koji pospešuje konkurentske prednosti zavisi od sposobnosti da se analiziraju velike količine podataka u sekundi. To je zadatak procesiranja na nivou memorije (in-memory computing)…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
