Kako veštačka inteligencija (artificial intelligence – AI) nastavlja da se razvija, algoritmi će biti u stanju da obavljaju kliničke zadatke poput dijagnostikovanja bolesti mnogo brže i tačnije od lekara, iz čega mnogi izvode zaključak da će lekari ostati bez posla. Da li je ovaj strah opravdan? Treba li zdravstveni radnici da se zabrinu? Na ova pitanja odgovor iz ugla nekog ko je lekar ali i zagovornik inovacija, nudi Lloyd Minor (Lojd Majnor), dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford, poznat kao pokretač inicijative da se u nauci o biomedicinskim podacima iskoristi moć big data.
O ovom problemu Lojd Majnor je govorio i na Globalnoj konferenciji Milken instituta održanoj ovog aprila, gde je uveravao svoje kolege da u skoroj budućnosti ne treba da brinu zbog sigurnosti njihovog posla.
Koreni zabrinutosti
Prošle jeseni istraživači na Stanfordu su razvili algoritam koji je za samo nekoliko nedelja obučen da tumači rengenske snimke grudnog koša da bi dijagnostifikovao više desetina medicinskih stanja. Za nešto više od mesec dana algoritam bi mogao da dijagnozira upalu pluća brže i sa većom preciznošću nego radiolozi koji rade sami. Dok je kod nekih ovo izazvalo zebnju za sudbinu lekara, za Minora to je izvanredan uspeh. Budući da je reč o smrtonosnoj bolesti koja hospitalizuje milion Amerikanaca svake godine i radiolozima je izuzetno teško da je primete, on ovo smatra neoborivim primerom kako bi algoritmi mogli spasiti živote hvatajući ono što ljudi mogu da propuste…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
