Big Data je termin koji se koristi da opiše našu sposobost da damo smisao konstantno rastućem obimu podataka u svetu. Da li to zovete big data, analitike, poslovna inteligencija ili analiza podataka nije ni toliko bitno. Bitno je da sada možemo da prikupljamo i analiziramo podatke na načine na koje to nije bilo moguće pre nekoliko godina. Big Data počinje da transformiše većinu oblasti poslovanja, industrije, istraživanja i većinu drugih oblasti naših života. Međutim, Big Data donosi i brojne izazove, naročito kada se posmatra iz perspektive bezbednosti…
Big Data se ne odnosi samo na sve veće setove podataka koje sada možemo da analiziramo, već i na brzinu kojom se oni kreiraju i koriste, kao i različite tipove i strukture podataka koje sada možemo da analiziramo.
Veličina je jedna komponenta big data. Mi generišemo više podataka nego ikada pre. Kada bismo uzeli sve podatke koji su nastali u svetu od početka vremena do 2000. godine, onda se ista količina podataka sada generiše svakih pet minuta. U stvari, preko 90% podataka u svetu je nastalo u poslednjih nekoliko godina.
Brzina je druga važna komponenta. Brzina kojom generišemo nove podatke i brzina kojom se podaci kreću okolo je fenomenalna. Prema podacima Advanced Performance Instituta (API – http://www.apinstitute.com/), mi sada svaki minut šaljemo preko 200 miliona emejlova, kliknemo skoro 2 miliona lajkova na Facebooku, pošaljemo skoro 300 tvitova i aploadujemo 200 K fotografija na Facebook kao i 100 sati videa na YouTube. Pored toga, treba imati na umu, navode u APIu, sve sprovedene veb pretrage (oko 3,5 milijardi na dan samo na Googleu), sve podatke skupljene od senzora, sve transakcije sa kreditnim karticama, sve podatke lociranja mobilnih telefona itd.
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
