29/01/2010 –
Ključni nalazi istraživanja kažu da je moguće kvantitativno odrediti vrednosti kojima kompanija teži u cloud computing modelu i uporediti ih sa vrednostima koje je ona tradicionalno dobijala on-site, te da su prihvatanjem cloud computinga kompanije osetile povećanje u nekim kritičnim vrednostima na koje su navikle u on-site modelu poslovanja, a u nekim drugim oblastima će povećanje vrednosti tek osetiti. Sve u svemu, postaje sve očiglednije da je, ukupno gledajući, poslovna vrednosti cloud compuringa značajno veća od one koja se dobija primenom tradicionalnog modela.
Model poslovne vrednosti computing paradigme
U ovom slučaju vrednost isporučena preko određene paradigme merena je prema njenoj blizini idealnoj vrednosti (na primer, u ovom slučaju, maksimalna željena vrednost). Dakle, idealna (maksimalna) vrednost je ona sa rezultatom 1.0, a minimalna sa rezultatom 0.0. Poslovne vrednosti dodeljene dvema paradigmama su prikazane u “Cloud, rezultat vrednosti” i “On-site, rezultat vrednosti” kolonama na slici 1.
Neke poslovne vrednosti su značajnije od drugih. Gartner je definisao relativnu važnost poslovnih vrednosti u modelu tako što je naznačio da im ukupna vrednost iznosi 100%. Rezultati su prikazani u koloni “Važnost kategorije” na slici 1, a grafički su predstavljeni na slici 2.
Relativna vrednost je izračunata tako što je pomnožena vrednost iz kolone “Važnost kategorije” sa “Rezultatom vrednosti” koje su dodeljene cloud computing i on-site modelima – kolone “Cloud, relativna vrednost funkcionalnosti” i “On-site, relativna vrednost kategorije” na slici 1.
Ukupna vrednost paradigme je izračunata kao suma svih relativnih vrednosti za tu paradigmu (red “ukupna vrednost” na slici 1.).
Kategorije poslovnih vrednosti su definisane na specifičan način.
Ekonomičnost – ovaj parametar određuje ekonomske prednosti i konačne benefite računarske paradigme kao što su optimizacija operativnih troškova, optimizacija kapitalnih investicija i smanjenje nepotrebnih troškova.
Po sve tri stavke ovog parametra Gartner daje bolje ocene cloud computing paradigmi. U optimizaciji operativnih troškova cloud computing je bolji jer, na primer, nudi model plati-po-korišćenju za hardverske i softverske funkcionalnosti. Bolji je i u smanjenju nepotrebnih troškova, jer cloud computing rešenja ne naplaćuju funkcionalnosti koje dolaze uz softver ali se ne koriste, kao i u optimizaciji kapitalnih investicija, jer omogućava da imate manje kapitalne investicije u hardver, softver i infrastrukturu – umesto da investirate u njih možete nabaviti cloud servise.
Agilnost – ovaj parametar se odnosi na to koliko dobro computing paradigma podržava poslovnu agilnost (brzina i fleksibilnost implementacije poslovnih promena). Gartner je ovde imao na umu sledeća pitanja: Koja paradigma brže postiže zacrtane ciljeve? Koja od njih će laške podržati implementaciju neophodnih poslovnih promena?
Ukupno gledajući, ova analitička kuća po parametru agilnosti bolje ocene daje cloud computingu zbog fleksibilnosti upotrebe deljenih resursa koje nudi, kao i zbog činjenice da cloud computing u većini slučajeva zahteva manje vremena i napora za obezbeđivanje dodatnih resursa za postojeće aplikacije ili novih resursa za nove aplikacije, te da podrazumeva jednostavan model nabavke i korišćenja deljene infrastrukture.
Ovde treba reći da on-site model sve više i više upotrebljava pravila cloud computinga kako bi se stvorilo okruženje “privatnog oblaka”, pa se može očekivati da će razlika u agilnosti između eksternog oblaka i onog u on-site okruženju iščeznuti.
Kreativnost i inovacije – ovaj parametar se odnosi na to da li je bolja podrška za nove poslovne modele nemoguća ili skoro nemoguća bez date računarske paradigme, na stvaranje pula telenata, na podršku za posebne zahteve specifične za određene kompanije i na podršku za unapređenja u postojećim poslovnim modelima (na primer novi tipovi interakcije među klijentima, zaposlenima i poslovnim partnerima).
U prvoj stavci parametra viša ocena data je cloud computingu, jer on omogućava kompanijama da se bolje fokusiraju na poslovne ciljeve i da koriste više resursa kako bi rešile probleme, čak i one koji su bili praktično nerešivi u on-site modelu, pošto on-site zauzima svoj deo od ukupno dostupnih resursa.
Kada je u pitanju pul talenata cloud computing model je dobio prednost pošto omogućava dostupnost IT-ja široj masi pojedinaca, što stvara pul talenata koji ranije nije postojao.
U domenu podrške za posebne zahteve specifične za određene kompanije u ovom trenutku Gartner je bolje ocene dao on-site computing modelu, zato što je on već naviknut na prilagođavanje po zahtevima korisnika, dok cloud computing i dalje u većini slučajeva koristi koncept “isto za sve”. No, očekuje se da će ovaj nedostatak cloud computinga biti u velikoj meri ispravljen kako “oblak” bude postajao sofisticiraniji.
IBM uskočio u Cloud computing vagon
Mnoge velike svetske tehnološke kompanije pokušavaju da uskoče u ubrzani vagon cloud computinga, što je krajem novembra pošlo za rukom IBM-u. On je lansirao cloud computing servis nazvan “Smart Analytics Cloud”, najveći do sada kreiran servis ove kompanije koji će za početak biti interno korišćen. Cilj IBM-a je da “pod svoje” stavi cloud computing segment kopanija kao što su Amazon.com Inc, Google Inc, Microsoft Corp i Salesforce.com Inc.
Poslovno interesovanje za cloud computing, koji smanjuje troškove za hardver, prostor i električnu energiju, naglo je poraslo pre tri godine kada je Amazon počeo da nudi storage i computing servise preko Weba. U rane lidere u ovoj oblasti spadaju i Google i Salesforce, pa nije čudo da je IBM zainteresovan upravo za njih
Jednostavnost – ovaj parametar se odnosi na to koja od dveju upoređivanih paradigmi u potpunosti dozvoljava fokusiranje na poslovna pitanja/ciljeve i sa pravom tretira potencijlane IT probleme kao lako rešive; koja od njih omogućava lakše skaliranje poslovanja kako bi se prevazišla uska grla u IT-ju (kao što su nedovoljna veličina i kvalitet materijala, kao i ljudski faktor); a koja lakše pokretanje novog poslovnog modela sa stanovišta koštanja, rizika i vremena, kao i to kod koje su početne barijere niže.
Kada je reč o prvoj stavci ovog parametra bolje ocene dobio je cloud computing kao model u kojem se svi igrači fokusiraju na ono što im je primarni posao i za šta su eksperti. Kompanije se mogu fokusirati na proizvodnju postrojenja, finansijske servise ili edukaciju mladih, dok se cloud provajderi fokusiraju na IT.
Sa cloud computingom kompanije dobijaju i pristup velikom tržištu servis provajdera. Oni mogu zadovoljiti sve potrebe kompanija tako da nema potrebe da se investira u postavku tih servisa unutar vlastite kompanije – servisi se jednostavno iznajme.
Cloud computing je i ovde dobio bolje ocene i kada je reč o lakšem pokretanju novog poslovnog modela. Jedna od njegovih prednosti je i ta što manje kompanije sada mogu doći do IT servisa koji su bili previše skupi u on-site varijanti. Veliki broj kompanija ne može da priušti da ima vlastiti IT sektor (zajedno sa vlastitim hardverom, softverom i ljudskim resursima).
Bolje ocene su otišle na stranu cloud computinga i kada se ocenjivalo gde su početne barijere niže zahvaljujući njegovoj maksimi “plati-po-korišćenju”. Tu je i manja potreba za investicijom, jer ne mora da se poseduje kompletna IT infrastruktura unutar kompanije.
Poverenje i rizik – ovaj parametar je mera poverenja koja postoji između kompanije i njenog servis provajdera, kao i mogućnosti upravljanja rizikom koji proizilazi iz korišćenja određene paradigme.
Gartner je uzeo u obzir koji rizici se odnose na pouzdanost servisa, dostupnost i povećanje sigurnosti i koliko kontrole korisnik može da ima nad IT servis provajderom, kao i koja vrsta kontrole i poverenja među dve strane mora postojati (gde je više ocene dobila on-site paradigma, zato što ima mnogo veću kontrolu nad vlastitim IT servis provajderom) i do koje granice rastu stavke po pitanjima vlasništva kada je reč o poslovnim podacima i prenosivosti aplikacija (gde je takođe bolji on-site model, jer je prenosivost minimalna u odnosu na cloud computing, a s tim u vezi ni vlasništvo nad podacima nije toliko ugroženo – na primer, kôd i aplikacije ostaju u lokalu, a nisu smeštene u oblak).
Ocenjujući gde postoje najbolje prakse, standardi, sertifikati i alati da adekvatno upravljaju rizikom Gartner je bolje ocene dao on-site računarskom modelu jer je tokom polovine veka razvio manje ili više složeni set najboljih praksi, standarda, sertifikata i alata za upravljanje rizicima, dok je cloud computing još uvek u ranoj fazi razvoja.
Cloud computing i zakonska regulativa
Jedan od najvećih problema sa kojim se suočavaju pojedinci i kompanije kada žele da usvoje cloud computing svakako je nejasnoća oko zakonske regulative koja se odnosi na podatke koji se čuvaju online. U Americi se poslednjih dana rasplamsala polemika o tome kako se Četvrti amandman Ustava SAD može i da li se uopšte može primeniti na ovu oblast, budući da ovaj član Ustava “štiti od nerazumnih istraga i plenidbe” i da li FBI ili bilo ko drugi ima pravo da prikuplja informacije iz “oblaka”, što u tehnološkom smislu ne predstavlja veliki problem. Budući da se tehnologija i društvena očekivanja razvijaju brže od zakonske regulative, sasvim je izvesno da će se polemike voditi i oko drugih zakonskih rešenja koje bi trebalo da regulišu oblast cloud computinga.
Društveni uticaj se odnosi na to koji model ima manje negativan uticaj na prirodno okruženje kroz optimizaciju IT resursa, koji predviđa humanitarnu pomoć i servise za ugrožene i omogućava globalnu kolaboraciju.
Bolje ocene po svim stavkama ovog parametra dobio je cloud computing. On omogućava preduzećima da koriste manje hardvera i energije za zagrevanje i hlađenje. Primena ovog koncepta omogućava manje zagađenje, manje zagušenje saobraćaja, kao i smanjeni obim gradnje IT objekata (u oblaku postoji manja potreba za pravljenjem odvojenih objekata za svako preduzeće). Takođe, cloud computing omogućava da servisi budu isporučeni zemljama u razvoju koje imaju ograničen pristup IT resursima (recimo obezbeđivanje pristupa medicinskim servisima, lekarskim konsultacijama, kao i pristup medicinskoj opremi preko IT-ja). Ovaj model omogućava i bolji pristup računarskim resursima bez obzira na geografsku lokaciju korisnika. Korisnici imaju pristup bilo kom cloud provajderu, a ne samo onome u vlastitoj kompaniji.
Upoređivanje vrednosti paradigmi
Red “ukupna vrednost” na slici 1 prikazuje da je ukupna vrednost cloud computing poslovanja 0.66, dok je vrednost on-site modela 0.53 – na primer, vrednost cloud computinga je 26% veća od vrednosti on-site computinga. Ovo je prilično značajna razlika. Na slici 3 možemo pogledati šta najviše utiče na tu razliku.
Koje opcije u cloud computingu obezbeđuju veću ili manju vrednost u odnosu na on-site model?
Slika 3 pokazuje da cloud computing paradigma obezbeđuje veće vrednosti kada je reč o agilnosti, ekonomičnosti, kreativnosti i inovaciji, jednostavnosti i društvenom uticaju. On-site paradigma ima bolje ocene kada se govori o poverenju i riziku. Kompanije bi trebalo da odluče koje opcije su manje ili više važne za njihove poslovne ciljeve, pa da dizajniraju strategije balansirajući između prihvatanja cloud computinga i potvrđivanja vernosti on-site paradigmi.
Na slici 4 grafički je opisano koliko su blizu procene vrednosti pomenutih funkcionalnosti idealnim vrednostima koje IT sektori u kompanijama očekuju od njih.
Ekonomičnost, agilnost, kreativnost i inovacija, kao i jednostavnost cloud computing paradigme su najbliže idealnim očekivanjima klijenata. Kada je reč o poslovnim vrednostima, kreativnost i inovacije, kao i društveni uticaj on-site computinga su najmanje sposobni da ispune očekivanja IT sektora.
Pre konačne odluke
Kompanije bi trebalo da imaju jasan uvid u to šta dobijaju a šta gube prihvatanjem cloud computinga. Na osnovu prethodno rečenog očigledno je da bi one preko njega trebalo da traže veće ekonomske vrednosti, agilnost, kreativnost i inovacije, jednostavnost, kao i društveni uticaj. Sa druge strane, za više vrednosti koje se tiču poverenja i rizika, kompanije bi trebalo da uzmu u obzir tradicionlanu on-site paradigmu. I naravno, mada ukupna procena vrednosti naginje ka poslovnom modelu cloud computinga, korisnici ipak moraju pažljivo da ispitaju određene tipove cloud servisa pre nego što donesu konačnu odluku.
Tekst u celosti možete pročitati u našem virtuelnom izdanju.
