23/12/2009 –
Modele dinamičke infrastrukture promovišu vrhunski vendori kao što su IBM, Microsoft, Sun, Fujitsu i HP. Neka od rešenja fokusirana su na pribavljanje efikasnih puteva da se podupre virtuelizacija, iako je to samo jedan deo sveukupnog koncepta.
Osnovna premisa Dinamičke Infrastrukture je podupiranje tehnologija virtuelizacije servera kako bi ujedinile kompjuterske resurse gde god je to moguće, a onda da te resurse alocira na-zahtev. Ovo omogućava radnu ravnotežu među kompjuterima i efikasniji je pristup od držanja masivnih kompjuterskih resursa u rezervi da obave neki zadatak koji se, na primer, obavlja jednom mesečno.
Preduzeća koja se prebacuju na pristup zasnovan na dinamičkoj infrastrukturi mogu takođe smanjiti troškove i unaprediti kvalitet servisa kroz smanjenje broja stand by mašina u svojim data centrima. Zbog činjenice da je manje mašina stand by, organizacije imaju efikasnije korišćenje IT budžeta i mogu koristiti njegov veći deo za proizvodnju servera.
Najraniji primeri server-level dinamičke infrastrukture su FlexFrame za SAP-ova i FlexFrame za Oracleova rešenja koja je predstavio Fujitsu 2003. godine. FlexFrame pristup je način da se dinamički pridruže serveri aplikacijama na zahtev, nivelišući vrhove i omogućavajući organizacijama da maksimizuju benefite od njihovih IT ulaganja.
Dinamička Infrastruktura se koristi i da osigura bezbednost i zaštitu podataka kada se radne stanice pomeraju i korisnici se sele sa jednog mesta na drugo, kada planiraju otvaranje dodatnih lokacija na kojima će raditi i slično.
Benefiti
Potencijalne karakteristike benefita uključuju povećanje performansi, skalabilnost, neograničenu dostupnost sistema i mogućnost rutinskog upravljanja fizičkim ili virtuelnim sistemima, minimizirajući ometanje poslovnih operacija i smanjujući troškove IT- ja. Dinamička infrastruktura takođe obezbeđuje fundamentalni kontinuitet poslovanja i visoku dostupnost zahteva za omogućavanje cloud ili grid computinga.
Za mrežne kompanije pojam Infrastructure 2.0 odnosi se na sposobnost mreža da budu u toku sa promenljivim i skalabilnim zahtevima u IT inicijativama preduzeća, posebno virtuelizaciji i cloud computingu. To će zahtevati konsolidaciju mrežne infrastrukture i njenog upravljanja, što će obezbediti više nivoe dinamičke kontrole i povezanost između mreža, sistema i krajnjih tačaka (endpoints).
Dinamička infrastruktura koristi prednosti inteligencije stečene kroz mrežu. Po dizajnu, dinamička infrastruktura je servisno orijentisana i fokusirana na podržavanje i omogućavanje servisa krajnjim korisnicima na veoma odgovoran način. Ona može iskoristiti pristupe alternativnih izvora kao što je cloud computing kako bi obezbedila nove servise koji poseduju agilnost i brzinu.
Trend ili neminovnost?
O značaju ovog “trenda” nedvosmisleno govori posvećenost najvećih globalnih dobavljača korporativnih IT infrastruktura i usluga. „Dinamičke infrastrukture“ su tako najvažniji segment troslojnog globalnog portfolija kompanije Fujitsu, jednog od utemeljivača. Ovaj dobavljač posmatra ih kao nov i specifičan koncept u dizajniranju i korišćenju data centara kompanija-korisnika, koji se u potpunosti podređuje potrebama dinamičnog poslovanja. Pri kreiranju i dizajniranju rešenja Fujitsu se rukovodi potrebama konkretnog korisnika i resursima koje poseduje – ljudskim resursima, postojećom opremom i aplikacijama koje koristi, objašnjava za „Internet ogledalo“ Bojan Jevtić, specijalista za servere i sisteme za skladištenje podataka u beogradskom ogranku kompanije Fujitsu Technology Solutions. Upravo zbog toga, napominje Jevtić, „ne postoji univerzalna definicija dinamičke infrastrukture, već isključivo jedinstvena kombinacija proizvoda i usluga koja korisnicima donosi neophodnu fleksibilnost u radu, kao i brojne uštede kroz optimizaciju resursa, jednostavnost upravljanja i prilagodljivost konkretnim izazovima…
Tekst u celosti možete pročitati u našem virtuelnom izdanju
