Vera i istrajnost

Sto dana vlade, sto godina samoće, sto… Broj 100, broj koji metaforički označava kontinuitet, istrajnost, vreme kada se vide merljivi rezultati rada. Početak “Internet ogledala” je bio u prošlom veku, u prošlom milenijumu, oktobra daleke 1999. Tada pokrenuti specijalizovani časopis koji će imati aspekte edukacije, stručnosti i preporuke za komercijalnu primenu internet tehnologija bila je vizija velikog čoveka. I hrabrog. Ali, bez istrajnosti i vere u sopstvenu viziju ne bi ni bilo napretka.

Ključna reč perioda

Svaki jubilej predstavlja priliku da se upitamo šta se sve promenilo u međuvremenu i šta smo mi sami postigli na ličnom i poslovnom planu. Da se ne podsećamo društvenih promena koje su se desile 2000. godine, iza kojih su usledile tranzicione. IT tržište se promenilo u svakom pogledu. Od zatvorenog, u mnogim segmentima monopolizovanog, došlo se do otvorenog tržišta na kojem su direktno prisutne skoro sve svetske IT kompanije. Promenile su se potrebe i zahtevi tržišta. Cena robe ili usluge nije više jedini parametar za dobijanje posla. I to se promenilo, pa se sada konačno i na domaćem tržištu sve više ceni kvalitet, pouzdanost, postojanost. Na ličnom planu, promenio mi se broj članova porodice (rodila se druga ćerka Ivana), promenio sam posao, promenio sam stan… Očigledno, ključna reč za period od sto brojeva “Internet ogledala” je “Promena”.

Prilagođavanje promenama

Za ovih 100 brojeva desilo se toliko promena da se čovek pita kako istrajati u njima. Da li se i mi menjamo u istoj meri ili se samo prilagođavamo, a u biti ostajemo isti? U vreme kada je izlazio prvi broj “Internet ogledala” dobio sam zadatak da kreiram strategiju kako da se Zastava od firme koja se bavi metaloprerađivačkim poslom transformiše u modernu kompaniju koja će imati jak uticaj na ICT sektor. Strategija je usvojena na Vidovdan 2000. godine. Da se nisu desile velike društvene promene, Zastava bi danas bila telekom operater fiksne i mobilne telefonije.

Promene su uslovile i da negde u vreme izlaska dvadesetog broja “Internet ogledala” osnujem firmu Virtual Team, čija vizija je bila da postane srednje velika kompanija za razvoj i implementaciju softvera i bitan činilac na IT tržištu SCG i regiona, da softver koji razvija ima kvalitet za inostrana tržišta, kao i da ima sopstveni proizvod koji ima tržišne potencijale za domaće i inostrano tržište. Misija je bila da kroz partnerstvo sa svetski priznatim kompanijama za razvoj softvera sagledamo i dostignemo potrebni nivo kvaliteta, da kroz prodaju licencnih i sopstvenih proizvoda i usluga dođemo do sredstava potrebnih za kvalitetan razvoj i da kroz aktivnu komunikaciju sa potencijalnim partnerima, kako u zemlji tako i u inostranstvu, postanemo prepoznatljivi po kvalitetu, pouzdanosti i imidžu. Kao što se vidi, vizija i misija postavljene 2001. ostaju zajednički činilac za sve transformacije koje su se desile tokom 100 brojeva “Internet ogledala”.

Negde oko 50. broja, septembra 2005. godine, napravio sam joint venture kompaniju sa Hermes Softlabom. Razlog – da kroz partnerstvo sa svetski priznatom kompanijom dostignem željeni nivo kvaliteta razvoja softvera. S ponosom mogu da kažem da smo evo, nakon tri godine, od Britanskog instituta za standardizaciju, koji je i postavio seriju ISO standarda za razvoj softvera, dobili certifikat ISO 9000 po TickIT shemi.
Poslednja u nizu velikih promena desila se negde oko 95. broja, “Internet ogledala”, kada je u maju 2008. ComTrade grupa kupila 100% deonica Hermes SoftLaba. Kako je u planu spajanje uz pripajanje Hermes SoftLaba Srbija i Spinnakera, novonastala kompanija Spinnaker postaće ne jedan od bitnih činilaca IT tržišta u Srbiji, već jedan od Top 3. Ambicije i vizija ComTrade Grupe daleko prevazilaze viziju koju sam imao oko 20. broja “Internet ogledala”, ali se one u potpunosti uklapaju, dajući veći izazov i veći potencijal da se realizuju.
Dakle, na pitanje kako istrajati u promenama moj odgovor je – sledeći svoju viziju!

Setva i žetva

Međutim, jedna promena se još uvek nije desila – informaciono komunikacione kompanije u Srbiji još nisu dobile tretman industrije. Da, na tržištu mobilnih komunikacija imamo ozbiljnu konkurenciju i ono je vredno više stotina miliona evra, ali šta je sa tržištem razvoja softvera i IT usluga? Ono raste, ali ne u meri da postane značajnija industrija. Zašto smatram da je ova promena bitna za Srbiju? Znamo da je razvoj svake zemlje vezan za povećanje bruto nacionalnog dohotka i da je potrebno stvoriti novu vrednost da bi do njega došlo. Kao agrarna zemlja opstali smo u vreme pre izlaska prvog broja “Internet ogledala” (period sankcija) upravo zahvaljujući karakteristici poljoprivrede – svake godine u vreme žetve imaš novostvorenu vrednost u poljoprivrednim proizvodima. Kako je bilo u vreme setve, to je drugo pitanje. Kod razvoja softvera i IT usluga dešava se slična stvar. Vreme setve je vreme potrebno da se uloži u sistem obrazovanja, u znanje i veštine. Vreme žetve je vreme kada iz nematerijalnih stvari stvaramo softverski proizvod ili uslugu koji se i te kako mogu vrednovati i naplatiti. Softver ima još jednu vrlo bitnu karakteristiku – vrednost umnožavanja softverskog proizvoda je mala i svodi se na vrednost medija na koji se on upisuje. Dakle, potrebno je dosta investirati u vreme setve, ali su zato efekti žetve daleko, daleko veći.

Željene promene

Najbitnija stvar jeste mogućnost da informatika postane jedna od značajnijih privrednih grana u Srbiji. Mi smo decenijama unazad pokušavali da budemo konkurentni u proizvodnji hardvera ili sistemskih softvera, za šta nismo imali adekvatne privredne potencijale. To se na žalost pokazalo pogrešnim, jer je celokupna proizvodnja hardvera na globalnom nivou prebačena u Kinu, a razvoj se meri milijardama dolara, što mi nikako ne možemo da priuštimo. Naša šansa treba da bude u aplikativnim rešenjima, u primeni najnovijih tehnologija koje se razvijaju na Zapadu, a da kroz sistem obrazovanja budemo u mogućnosti da ponudimo kvalitetan razvoj softvera. Dodatna vrednost kod razvoja softvera je ogromna, i treba da iskoristimo našu pamet, konkurentnu cenu na tržištu, ali pre svega moramo da imamo kvalitet na najvišem nivou. Globalni trend u razvoju softvera je migracija u Indiju, Pakistan i Kinu, pre svega zbog niske cene i velikog broja programera. To nije došlo preko noći; njihove države su maksimalno podržale proces obrazovanja i sada školski sistem jedne Indije godišnje izbaci do 100.000 programera. Mi im ne možemo parirati u broju, ali možemo u odnosu cena/kvalitet, u svojoj geografskoj lokaciji i kulturi koja ima sve veći uticaj na poslovanje.

Kraj – novi početak

Tokom svih ovih 100 brojeva “Internet ogledala” dešavale su se značajne promene. Jubilarni broj dočekujemo u uslovima globalne krize, za koju se ne zna koliko će duboko i korenito promeniti svet. Šta nas čeka u narednih 100 brojeva? Jedva čekam da saznam!!!

Kompletan tekst možete pročitati ovde