29/05/2009 –
Svakako ima mnogo pozvanijih od mene da daju svoje mišljenje o našoj posebnosti, ali verujem da je srpsko IT tržište na svom putu koji je očekivan i predvidljiv. Microsoft je od početka svojih aktivnosti na teritoriji Srbije (u proleće 2001. godine) pratio proces tranzicije srpske ekonomije i srpskog društva kroz njegove različite faze. Tokom 2001. i 2002. godine Srbija je dobila izuzetno vidljivo mesto na Microsoft mapi zahvaljujući rezultatima koji su bili iznad svih očekivanja. Ipak, neplanirano dugo zadržavanje u drugoj fazi (koju karakteriše apatija zbog izgubljenih iluzija o brzom i lakom napretku) dovelo je do toga da se potencijal srpske IT industrije i znanje firmi iz tog segmenta ne iskoriste na efikasan način.
Ovo se posebno odnosi na segment malih i srednjih preduzeća (SME), koji bi po očekivanjima trebalo da bude nosilac razvoja srpske privrede. Gledajući definicije SME segmenta Evropske unije i Srbije, uočljivo je da u srpskoj podeli nedostaju mikro preduzeća (ispod 10 zaposlenih), koja su pravi gigant u EU ekonomiji – 91.5% preduzeća dolazi iz ovog segmenta. Sudeći po godišnjim izveštajima koje preduzeća daju Narodnoj banci, slična je situacija i kod nas, i tu leži najveći izazov za srpsku ICT industriju. Microsoft u svojoj podeli SME segmentom smatra sve firme koje imaju ispod 500 računara, a korišćenjem indirektnog modela prodaje sa jakim lokalnim partnerskim kanalom pokriva potrebe preduzeća svih veličina.
Ideja e-poslovanja
Poređenje ICT potrošnje u EU i Srbiji pokazuje gde je prostor za rast – podatak da se za softver u EU izdvaja 20% naspram naših 10% je značajan za Microsoft i ostale proizvođače softvera i daje dobru sliku potencijala tržišta, ali mnogo bitniji je odnos investicija u hardver i IT usluge. Dok su u EU praktično izjednačeni (42, odnosno 37%), kod nas je hardver još uvek dominantna kategorija kada su u pitanju IT investicije – više od 70% investicije je u opremu, a samo 20% se upotrebljava za realizaciju IT usluga.
Visok procenat hardvera u ukupnom IT trošku u Srbiji pokazuje da smo i dalje u fazi obezbeđivanja osnovne IT infrastrukture, koja na ovaj način postaje sastavni deo infrastrukture većine srpskih preduzeća. Tehnologije kao što su jednostavne kompjuterske mreže i pristup Internetu su postale široko korišćene i neophodne u dnevnom poslovanju. Ipak, pored osnovne uloge, ICT ima i strateški potencijal u omogućavanju novih poslovnih modela i povećanju efikasnosti unutrašnjih procesa. Ideja e-poslovanja nije u svojoj osnovi o bazičnim sistemima i tehnologijama, već je akcenat na optimalnom upravljanju relacijama sa korisnicima, dobavljačima i poslovnim partnerima u kompleksnom i vrlo često konkurentskom okruženju. E-poslovanje nije samo izvršavanje elektronskih transakcija u prodaji i nabavci. Radi se o pristupu, obezbeđivanju i deljenju informacija u poslovnim mrežama; o poslovanju u digitalnoj ekonomiji. Najviše zbog globalizacije, način funkcionisanja biznisa se vrlo brzo menja. Velike kompanije sa velikim investicijama u ICT pronalaze nove načine za zauzimanje bolje pozicije na tržištu, a male moraju da prate te trendove kako ne bi bile isključene iz digitalizovanog lanca nabavke.
Ovaj trend kreiranja digitalno integrisanih sistema povezanih kroz ICT se može shvatiti kao novi životni ciklus e-poslovanja. E-poslovanje 1.0 se vezuje za period od 1995. do 2000. godine, i karakteriše ga korišćenje Interneta za osnovne trgovinske transakcije. Verzija 2.0 je u fokusu imala povećanu efikasnost poslovnih procesa, odnosno kontrolu troškova. Ovaj period je trajao do 2005. godine i jedna od odlika je konzervativniji pristup mogućnostima ICT-a. Upravo e-poslovanje 3.0 vraća poverenje u mogućnosti ICT-a kao važnog alata u kreiranju inovacija i povećanju prihoda omogućavanjem novih servisa i novih načina rada u okviru postojećih poslovnih mreža. Globalizacija i stvaranje novih vrednosnih mreža primoravaju firme da sarađuju i takmiče se na nove načine.
Iskušenja SME preduzeća
ICT sa e-poslovanjem 3.0 donosi različite izazove za SME preduzeća. Sa jedne strane, velika preduzeća mogu da dobiju neproporcijalnu prednost od e-poslovanja na bazi ekonomije skale. Njihove operacije imaju kritičnu masu da koriste napredne ICT sisteme. Mnoge male kompanije još uvek imaju problema sa zahtevima da budu digitalno povezane sa svojim dobavljačima i korisnicima. Ukoliko ne uspeju da odgovore zahtevima digitalne ekonomije rizikuju da budu isključene iz vrednosnih sistema. Sa druge strane, manje kompanije ne moraju obavezno da imaju ista moćna rešenja kao što to imaju velike firme da bi ostvarile iste prednosti, jer je njihova organizaciona struktura manje kompleksna. Ipak, jedno je izvesno, u ekonomiji pristupačnosti veoma je bitno da brzo dođete do informacije i učinite svoj proizvod dostupnim svim potencijalnim kupcima. Tu je e-poslovanje u svom trećem ciklusu nezaobilazan deo razvoja svakog SME preduzeća.
Microsoft u SME segmentu
Microsoft prihvata lidersku ulogu u SME segmentu, pomažući u postavljanju ICT-a u centar razvoja novih poslovnih modela. Svoju ulogu vidimo iz tri perspektive: tehnologija koja je poznata i jednostavna za upotrebu može značajno poboljšati produktivnost preduzeća i pomoći im da se prilagode konkurenciji i ekonomskoj nesigurnosti, pa čak i da ih iskoriste – smanjujući troškove, optimizujući procese i omogućavajući uslove za brži rast kroz uvođenje inovacija. Drugi ugao je taj da SME preduzeća mogu povećati konkurentnost i smanjiti troškove zahvaljujući ICT rešenju koje odgovara na tri zahteva – povećanje efikasnosti, odnosno vremena koje se koristi za rad, povećanje prilagodljivosti novim poslovnim prilikama i pravilima i osiguravanje dostupnosti kritičnih poslovnih podataka kada je to potrebno. Treći je da godišnje ulažemo oko 6,5 milijardi dolara u sektor malih i srednjih preduzeća da bismo obezbedili tehnologiju koja je poznata i laka za korišćenje kroz svetsku mrežu partnerskog ekosistema koju čini više od 400 hiljada partnera.
Procena je da su zaposleni u EU za 26% manje produktivni od onih u severnoj Americi, a glavni faktori koji utiču na ovu razliku su tehnički razvoj i organizacione inovacije. Povećanje produktivnosti zaposlenih sigurno vodi ka rastu ekonomije. Imati e-spremne kompanije, opremljene ICT sistemima koji podržavaju elektronsku razmenu podataka s poslovnim partnerima, koje u sve većem broju inovativnost u proizvodima i procesima baziraju na ICT-ju, je siguran put da smanjimo razliku u produktivnosti srpskih firmi u odnosu na EU i ostatak sveta, i na taj način povećamo njihovu internacionalnu konkurentnost i podignemo nivo spremnosti da opstanu na otvorenom tržištu.
Kompletan tekst možete pročitati ovde
