29/05/2009 –
Sada već sa sigurnošću možemo reći da je tehnologija postala imanentna društvu u kojem živimo. Upravo je tehnologija ono što podvlači tako bitnu liniju između razvijenog i nerazvijenog društva. Iako su mnogi početak tehnološke revolucije doživljavali traumatično, danas je koriste a da često toga nisu ni svesni. Svakog momenta kada se pritisne “zelena slušalica” na mobilnom telefonu inicira se jako složen proces u koji je investirano milijarde dolara. Međutim, i dalje se ne može sa sigurnošću reći da koristimo pun potencijal novih tehnologija. Inovacije treba da omoguće ljudima da stvari urade na lakši način, a da pri tome to ujedno bude i zabavno. Ako je nova tehnologija previše komplikovana za upotrebu, neće doživeti neophodnu penetraciju na tržištu. Intel je lider u implementaciji inovacija i u dinamičnoj grani u kojoj poslujemo nije moguće opstati bez permanentne inovacije, a posebno ne ostati lider 40 godina.
Usvajanje tehnologije
Penetracija računarske tehnologije doživljava kritičnu tačku, pa je tako čak i najvećim skepticima jasno da je danas bez upotrebe računara život nemoguć. Pre izvesnog vremena odjeknula je vest da je jedna mala opština u Srbiji ostala bez sredstava za razvoj zato što u lokalnoj samoupravi nisu umeli da ispune novu proceduru koja zahteva da se projekti za razvojne fondove koje obezbeđuje država moraju poslati elektronski. Primer je možda banalan, ali pokazuje da je u adopciji novih tehnologija najveći problem u ljudskoj svesti. Baš zato računari moraju postati više “cool” i jednostavniji za upotrebu, kako bi bili prihvaćeni kao nešto što olakšava svakodnevni život, a ne nešto što moramo da koristimo zato što pravila tako nalažu. Lakoća upotrebe npr. TV aparata omogućila je TV bum (i nažalost stavila u zapećak neke tradicionalnije kulturne manifestacije), a mediji masovne komunikacije su definitivno omogućili međusobno približavanje pojedinaca i nacija. Ipak, početak proboja na tom polju definitivno je označila Internet penetracija koja je npr. science-fiction video komunikaciju donela u naše domove skoro potpuno besplatno.
Trendovi i predviđanja
Sasvim je jasno u kojoj meri nove tehnologije menjaju naš svakodnevni život, ali je isto tako jasno da kreatori istih u dobroj meri utiču i kanališu smer u kojem će se kretati naši životi u budućnosti. Baš zbog toga je velika odgovornost na kompanijama koje nameću nova tehnološka dostignuća celom svetu. Intel je jedna od njih.
Trend koji je sve izraženiji ide u pravcu omogućavanja pristupa informacijama sa bilo koje tačke. Pre izvesnog vremena imao sam priliku da razgovaram sa svojim bivšim profesorom iz srednje škole koji mi je rekao da ono što su nekada bile popularne “puškice”, danas je Wikipedia. Učenici čak više ne moraju da pišu rukom na hartiji “podsetnike” za kontrolnu vežbu, već mogu direktno sa Interneta da odštampaju šta ima treba, a i sami printeri su veoma napredovali da im “kao od šale” ide štampa upotrebom fonta veličine od npr. pet piksela. Oni najhrabriji preko 3G konekcije posećuju Internet sajtove tokom kontrolne vežbe sa svojih modernih mobilnih telefona koji se mogu nabaviti po ceni većeg obroka u McDonaldsu. Iako primer možda nije na mestu sa aspekta društveno-moralne prihvatljivosti, jasno pokazuje do koje mere može ići eksploatacija novih tehnologije. Internet i komunikacija su nadmašile okvire klasičnog PC računara, a sami računari više nisu ekskluziva malog broja “zaluđenika sa velikom dioptrijom”. Danas, skoro sve o svojim poznanicima možete saznati preko Facebooka: kako su se proveli prošle večeri, gde su putovali, da li su veseli ili tužni…
Znanje i servisi
No, to je samo površinska manifestacija budućnosti koja nam predstoji. Velika ekonomska kriza u koju uranjamo pokazuje veoma plastično da tradicionalni modeli poslovanja i finansijski sistem koji je kreiran u prošlom veku ne može da bude adekvatan kao poslovni model 21. veka. Budućnost tehnologije više nije u njenoj opipljivosti: budućnost leži u servisima, u nečemu što je “nevidljivo”, a čija šarena ambalaža je iscrtana na ekranu računara, tableta ili mobilnog uređaja za pristup Internetu. Sve se odvija daleko iza očiju korisnika, a oni servisima pristupaju preko telefona, računara, TV uređaja… bilo čega što je povezano na Mrežu. U tom svetlu treba posmatrati i pojedine nove proizvode iz Intela. Atom procesor je odličan primer. Potražnja za ovim čipovima je eksplodirala, a kako i ne bi kada novi dizajn omogućava da IT tehnologija dopre i do najkonzervativnijih korisnika kojima računar “ne treba” i koji su bez njega i do sada “sasvim normalno živeli”.
Velika penetracija jednostavnih uređaja za pristup Internetu omogućiće dodatno omasovljenje fenomena “cloud computinga”, ali i konstrukciju jeftinih, bazičnih terminala koji će svu svoju snagu crpeti sa Mreže. NetPC koncept možda jeste propao pre desetak godina, ali nije imao iza sebe infrastrukturu koja je fundament njegovog postojanja. Danas je situacija totalno drugačija. Neko će se zapitati čemu sve to. Kada ste poslednji put stali pored puta u sred neke nedođije i razapeli mapu u nadi da ćete naći pravi put kojim je trebalo da idete pre dva sata? Da li su vam se smučili redovi u bankama i mislite da je sjajna stvar završiti sve “birokratske zavrzlame” od kuće? Da li se užasavate od čekanja u redovima na check-in šalteru na aerodromu?
Iako je naše tržište na pola puta između nerazvijenog i regulisanog, bili bismo neiskreni ako bismo rekli da inovacije nisu stigle i u naše krajeve. Sve je više kompanija koje pretenduju da budu regionalni lideri, a čiji mladi menadžeri imaju veoma dobre ideje i vizije. Nažalost, deluje kao da nas uvek nešto koči i da se svake godine desi neka “nepredviđena” situacija koja nas malo vrati unazad. Ipak, sasvim je izvesno da region u kojem živimo ima solidnu perspektivu, a to su prepoznale i velike kompanije koje investiraju sve više u našu i zemlje u okruženju. I upravo se sada zauzimaju pozicije na transformisanom IT tržištu: znanje je bitnije od jeftine radne snage, baš kao što su i servisi bitniji od samog hardvera sa kojeg im pristupamo. Upravo to može biti velika šansa malim nacijama koje imaju ljude modernih shvatanja i širokih vidika. Baš oni će premostiti jaz i povesti svoje nacije u društvo najrazvijenijih i najcenjenijih. Znanje je najvredniji kapital, a aktuelna finansijska kriza pokazuje da jedino znanje ne gubi na vrednosti.
Kompletan tekst možete pročitati ovde
