Nova Mastercard studija ukazuje na uzajamnu spregu između potrošnje, tržišta rada i digitalizacije

0

Uzajamna povezanost  potrošnje i radnih mesta je više nego jasna. Kada potrošači više troše, kompanije u čitavom lancu nabavke su sklonije zapošljavanju novih kadrova kako bi zadovoljile potrebe i očekivanja potrošača. Veći broj zaposlenih povećava ukupnu kupovnu moć na nivou tržišta i rezultira daljim stvaranjem radnih mesta. Isti obrazac važi i kada potrošnja opada: kompanije su manje voljne da zapošljavaju, smanjenje zapošljavanja umanjuje kupovnu moć na tržišnom nivou, što rezultira usporenim otvaranjem novih radnih mesta.

Sve ovo najbolje se u poslednje vreme može videti na primeru američke ekonomije koja doživljava izuzetan porast radnih mesta, sa više od 1,2 miliona novih radnih mesta u privatnom sektoru otvorenih samo ove godine. Ovaj ubrzan rast trenda rapošljavanja, koji premašuje čak i onaj pre pandemije, smanjio je stopu nezaposlenosti na oko 3,5% , što je nivo koji nije viđen od kasnih 1960-ih godina. Period snažnog zapošljavanja dodatno je osnažen značajnim rastom plata od oko 6% u odnosu na prethodnu godinu, pokazuje istraživanje koje je sproveo Mastercard Economics Institute.

Pored trendova na tržištu rada i potrošnje građana kao faktora koji pokreću  ekonomski rast, ne treba zaboraviti ni činjenicu da danas tehnologija više nego ikada oblikuje način na koji živimo i poslujemo. Transformaciona moć digitalizacije koja se uvukla u gotovo sve aspekte našeg života, otvara nove mogućnosti kako za male biznise, tako i za privredu celoguknog tržišta. Digitalni alati i platforme svakodnevno nastavljaju da se razvijaju i šire, a potencijal za rast, inovacije i stvaranje radnih mesta koje oni imaju nikada nije bio očigledniji. Prihvatanje digitalizacije i svih prednosti koje ona donosi ne samo da osnažuje male biznise, već obećava i jačanje celokupne ekonomije.

Mala preduzeća i novi biznisi okosnica su svake napredne ekonomije. Oni doprinose lokalnim zajednicama, pružaju mogućnosti zapošljavanja i unose inovacije u različite sektore. Međutim, često se suočavaju sa izazovima u nadmetanju sa velikim korporacijama zbog ograničenih resursa i dosega do potencijalnih kupaca. Ovde digitalizacija stupa na snagu kao faktor koji u potpunosti menja prilike na tržištu.

Jedna od najznačajnijih prednosti digitalizacije je kreiranje jednakih uslova za sve učesnike koji pokušavaju da dođu do potencijalnih kupaca. Korišćenjem digitalnih platformi, mala preduzeća mogu sebe učiniti dostupnim globalnoj publici koja im je nekada bila van domašaja. E-trgovina je postala osnovni put za mala preduzeća da prikažu svoje proizvode i usluge, omogućavajući im da se takmiče čak i sa najvećim igračima na tržištu. Ovo činjenica ne samo da podstiče rast poslovanja, već i otvara nove mogućnosti za zapošljavanje.

Kako u svetu, tako i u Srbiji, mali privrednici se suočavaju sa brojnim izazovima u svom poslovanju. Ono što je i dalje infrastrukturni izazovu u Srbiji je prihvatni jaz, odnosno nedovoljna proširenost bezgotovinskih plaćanja na netradicionalnim lokacijama i izvan velikih gradskih centara što u današnje vreme rezultuje odvraćanjem potencijalnih kupaca. Zbog toga je potrebno dalje raditi na edukaciji i širenju bezgotovinskih plaćanja, bez obzira za koju konkretnu metodu se građani opredele, jer od široke slobode izbora koristi imaju i građani i trgovci, i na kraju – celo tržište.

Dobar primer je uvođenje POS terminala na 6 beogradskih pijaca: Đeram, Kalenić, Palilula, Stari Merkator, Zemun i pijaca u bloku 44. Zakupci tezgi, mali proizvođači hrane, su potpuno besplatno dobili na korišćenje terminale za prihvat kartičnih plaćanja a projekat koji je Mastercard incirao u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, JP „Beogradske pijace“, kompanijama Chipcard i Banca Intesa, i uz podršku grada Beograda, pokazuje da prostora za digitalizaciju ima čak i na onim lokacijama koje su u kolektivnoj svetski ljudi duboko povezane sa kešom. Sami trgovci su zadovoljni, a jedna od njih, Jasmina Čikarić, poljoprivredni proizvođač, kaže: „Kartična plaćanja sam odlučila da prihvatam zato što dosta ljudi ima kartice i to im olakšava dodatna plaćanja, pogotovu mlađoj populaciji. Najbolja strana plaćanja je što mušterije brže i bolje završavaju svoj posao, zadovoljni su i verovatno im je lakše da plaćaju preko kartice nego kešom.“

Još jedna važna inicijativa koju podržava kao javno-privatno partnerstvo sa važnim tržišnim igračima je Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje „Bolji način“ u okviru koje je aktuelan Program podrške uvođenju elektronskog plaćanja kod preduzetnika, mikro i malih preduzeća. Ovaj projekat  malim privrednicima koji do sada nisu prihvatali bezgotovinska plaćanja, daje priliku da to urade po povoljnim uslovima: uz besplatnu instalaciju i korišćenje prihvatnog uređaja i po subvencionisanoj trgovačkoj naknadi do 0,99% u trajanju od godinu dana, bez obzira na to da li je prihvat kartica  u fizičkim i onlajn prodavnicama.

Dinamičan odnos između potrošnje, stvaranja radnih mesta i digitalizacije kao okosnice za inovacije, čini temelj zdrave ekonomije. Njihova uzajamna povezanost osnova je ekonomskog napretka, a inicijative kao što je „Bolji način“ malim preduzetnicima pružaju idealnu priliku da jednostavno zakorače u ravnopravnu igru čak i sa najvećim igračima na tržištu.

Share.

Leave A Reply