29/05/2009 –
U Srbiji se sada, posle vremena stagnacija i diskontinuiteta, odvija proces kontinuiranog razvoja informatičkih delatnosti i dinamičnog širenja primene računara i interneta. (Izuzetak je bila 2005. godina kada je zbog uvođenja PDV-a od 18% došlo do pada IT tržišta od 15%.) O trenutnom stanju informatizacije pouzdano svedoče podaci Republičkog zavoda za statistiku, RATEL-a i domaće IT analitičke agencije Mineco.
Statistika kaže…
Na početku 2008. godine 40,8% domaćinstava u Srbiji posedovalo je računar, čime je značajno smanjeno zaostajanje za EU, gde u proseku 60% domaćinstava ima računar. Internet priključak postoji u 33,2% domaćinstava, i internet svakog dana koristi 1.250.000 građana, odnosno 400.000 više nego prethodne godine. Više od 260.000 lica je koristilo servise javne uprave, a više od 250.000 je poručivalo robu i usluge preko Interneta. Na 100 stanovnika ima 112 mobilnih telefona, odnosno 4.650.000 stanovnika koristi mobilne telefone.
U svom poslovanju 97,7% preduzeća sa više od 5 zaposlenih koristi računare. Računari se primenjuju u svim preduzećima sa više od 250 zaposlenih. Od ukupnog broja preduzeća u 91,5% postoji internet priključak. Razvijenost upotrebe IKT u preduzećima vidi se i po rastu upotrebe kupljenih softverskih paketa. Veb sajt ima 68,9% preduzeća koja imaju Internet. Već petu godinu sve banke imaju servise elektronskog bankarstva i oko 30% platnog prometa se obavlja elektronski, bez odlaska na šalter. Dalje, 22,5% preduzeća smatra da im je primena IKT doprinela reorganizaciji i pojednostavljivanju radnog procesa.
Svemu tome treba dodati i da je, posle višegodišnjih nastojanja, 2007. godine najzad obrazovano Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo.
Tamna strana priče
Svi izneti podaci nedvosmisleno ukazuju da se Srbija vrlo dinamično kreće ka informacionom društvu i da su primene IKT postale osnovna infrastruktura za svakodnevno poslovanje, život i rad sve većeg broja ljudi. No pogled na ukupno stanje ne bi bio potpun ako se ne bi videla i “tamna” strana, u kojoj posebno zabrinjavaju činjenice da u ovom trenutku država mnogo kasni u razvoju pravnog i institucionalnog okvira za razvoj informacionog društva i da prednjači u regionu po neprimenjivanju dogovorenih aktivnosti u razvoju informacionog društva.
Srbiji preti i opasnost od podele na IKT razvijeni (Beograd i Južnobački okrug) i nerazvijeni deo (ostatak Srbije). Od 2001. pa do 2005. godine pripremala se “Strategija razvoja informacionog društva u Srbiji”, a nakon usvajanja nema organizovanog rada na primeni Akcionog plana za njeno sprovođenje. Zakon o elektronskom potpisu je isto tako dugo pripreman, a od 2004. godine, kada je usvojen, još nije počeo da se primenjuje. No, postoje uveravanja da će se do kraja 2008. ipak izvršiti akreditacija prvih kandidata za izdavanje digitalnih sertifikata. Država je direktni krivac i za zastoj u razvoju e-uprave i e-trgovine. Razvoj e-uprave i e-trgovine zaostaje za potrebama, kadrovskim mogućnostima, čak i za trendovima u okruženju, jer nema pravnog okvira, usvojeni propisi se ne primenjuju, nedostaju zajednički koncept i koordinacija rada. Iz škola svake godine izlazi oko 100.000 edukovanih korisnika računara, ali se oni često osposobljavaju na više nego skromnoj tehničkoj podršci, pa su zato efekti manji od mogućih.
Dakle, po mom mišljenju, ukupno gledano, za ostvareni stepen informatizacije i pojedine velike IT rezultate najzaslužniji su pojedinci sa vizijom, IKT kompanije, mediji i univerziteti, dok je država učinila mnogo manje od potrebnog.
Šta nas čeka i kuda idemo?
Srbiji predstoji temeljita tehnološka modernizacija u čijoj osnovi će biti potpuna informatizacija skoro svih procesa i poslova. Domaći IKT proizvodi i usluge se odlikuju ne samo funkcionalnošću već i relativno nižom cenom i efikasnim održavanjem. Zato se s pravom može očekivati da će domaći IKT proizvodi, softveri i usluge i dalje, istina pod otežanim okolnostima (zbog moguće ekonomske krize), nalaziti svoje mesto na domaćem i inostranom tržištu. Posebno će biti značajne inovacije koje omogućuju produženu upotrebu već nabavljene opreme i aplikacija koje obezbeđuju uštede u poslovanju.
U vremenu koje dolazi savremene telekomunikacije će omogućiti velikom broju ljudi “rad od kuće”, “učenje na daljinu”, “lečenje na daljinu” i druge slične servise.
Očekujem da će izdavanje nove lične karte sa čipom i primena elektronskog potpisa stimulisati brži razvoj elektronske trgovine, razvoj aplikacija za e-upravu, uvođenje elektronskog zdravstvenog kartona i sl. Građani će sve manje ići u banke, jer će sve moći da se plaća od kuće ili sa posla; sve manje će se ići pred šaltere uprave, a potvrde i uverenja će se dobijati preko Interneta.
Domaći provajderi će se još intenzivnije nadmetati u razvoju novih servisa na Internetu i mobilnim telefonima, kako u oblasti poslovanja, tako i u podizanju kvaliteta ličnog života građana. Ovi servisi ne iziskuju nove troškove a otvaraju brojne mogućnosti (da se razmenjuju poslovne informacije, kreiraju novi kvalitetni kontakti, obavljaju pojedini poslovi, plaćaju komunalne usluge i drugi računi, koristi mnoštvo novih informacija, uživa u kulturnim i zabavnim sadržajima itd.).
Veliki broj građana Srbije već koristi “društvene mreže” na Internetu: MySpace, Facebook, LikedIn, Orkut i druge. Tamo pronalaze nove poznanike, istomišljenike, ljude sličnih afiniteta i ideja, zaboravljene prijatelje iz škole, životne saputnike… Biće i sve više lokalnih i specijalizovanih mreža. U Srbiji su pokrenute mreže: Znamo.se, Karike.com, Poznanici.com, Balkan facebook, Srbija on line i druge. I one već imaju više desetina hiljada članova.
Lični stav
Ja sam uveren da će razvoj informacionog društva u Srbiji pratiti svetske trendove i podizati kvalitet poslovanja, rada državnih organa i života građana; da će komunikacija biti bolja, dostupnost informacija veća, i da će biti više šansi za novi posao i više životnih zadovoljstava. No, ne dele svi moje mišljenje. Znam da ima onih koji smatraju da život u informacionom društvu gubi svoj osnovni smisao, da neke informacije ne odražavaju stvarnost nego se kreiraju na zahtev, da nastaju novi vidovi otuđenosti, usamljenosti, nastranosti, razvija se “sajber kriminal” i slično. To jesu problemi za koje će generacije koje dolaze morati da pronađu prave odgovore, ali njihovi efekti su neuporedivo manji od korisnih efekata informacionog društva.
Spadam u one pobornike razvoja civilizacije informacionog društva koji se zalažu da se savremene IKT koriste za humane svrhe i stvaranje infrastrukture za ekonomično poslovanje, efikasan rad državnih organa i javnih službi i bogatiji i kvalitetniji lični život ljudi. Uveren sam da će se u svemu ovome uspeti i tako, iako su se tehnologije dramatično promenile, ostvariti kontinuitet sa vizijom generacija koje su počele sa informatizacijom Srbije.
Kompletan tekst možete pročitati ovde
