29/05/2009 –
Za samo četiri godine rada Agencija za privredne registre (APR) ne samo da je ispunila sve zakonom propisane obaveze, uz dostignuti visok nivo tehnologije i organizacije, nego je postala i ključni nosilac razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji. U ovom tekstu osvrnućemo se na postignute rezultate i dinamične planove razvoja APR-a.
Agencija po evropskim standardima
Na osnovu Zakona o registraciji privrednih subjekata i Zakona o Agenciji za privredne registre, donetih 2004. godine, APR je počela da radi od početka 2005, a funkcionalno je zaokružena naredne godine. Agencija vodi, kao poverene joj poslove, jedinstvene javne elektronske registre: Registar privrednih subjekata (privrednih društava i preduzetnika), Registar finansijskog lizinga i Registar zaloga na pokretnim stvarima i pravima.
O rezultatima APR-a u prve tri godine rada (uspostavljanje registara, uz prevođenje svih privrednih društava i preduzetnika, puna raspoloživost podataka za građane, privredu i institucije, itd.) stručna i široka javnost je obaveštena kroz marketinške i PR aktivnosti Agencije, a detalji se mogu naći i na Internet strani Agencije www.apr.gov.rs. Zato ovde pominjem samo najnovije rezultate iz 2008. godine, kao što su reorganizacija i tehnološka unapređenja (formiranje Sektora informatike i razvoja, modernizacija i proširenje kontakt centra, novi domen i redizajnirana Internet strana APR…), provera statusa predmeta – Internet i SMS (broj 7272 na mrežama MTS i Telenor), unapređenje baza podataka i usluga isporuke podataka (obogaćeni podaci za partnere, uskoro raspoloživi i skenirani dokumenti) i elektronsko podnošenje prijava za preduzetnike (korisnik u APR dolazi samo jednom, pri preuzimanju rešenja).
Registar privrednih subjekata, kao “noseći stub” Agencije, ali i ostali registri u APR-u, predstavljaju moderne elektronske registre, uspostavljene po najvišim svetskim standardima, koji se i dalje razvijaju prema vodećim trendovima u razvijenim zemljama. Agencija je, u isto vreme, u reformskom i u tehničkom smislu, jedna od “svetlih tačaka” razvoja e-Uprave u Srbiji, što je potvrđeno ne samo početnim priznanjima Svetske banke, EU i Microsofta, već i kasnijim priznanjima u zemlji i inostranstvu.
Međunarodni rezultati
Moramo pomenuti međunarodne rezultate APR-a kao što su predsedavanje Evropskim forumom poslovnih registara (ECRF) od juna 2007. do juna 2008. godine, uz organizovanje dva značajna evropska skupa (XBRL konferencija i godišnja skupština ECRF), članstvo u Evropskom poslovnom registru (EBR) i ostvarenu tehničku integraciju u EBR mrežu, uz očekivanu raspoloživost javnih servisa vrlo skoro. Ipak, najvećim priznanjem smatramo činjenicu da je Internet strana APR www.apr.gov.rs jedan od najposećenijih sajtova u javnom sektoru Srbije, i da se učestanost poseta i “kvalitet korišćenja” sadržaja koje APR nudi stalno popravlja. Broj dnevnih poseta radnim danima sada prevazilazi 20.000 (nekada i do 50.000 posetilaca), pri čemu se ubedljiva većina odnosi na pretraživanje baze podataka privrednih subjekata.
Planovi razvoja
U skladu sa dugoročnom strategijom razvoja Agencije, kao centra nacionalnih administrativnih registara, može se očekivati proširenje delatnosti APR nizom novih registara, po odgovarajućim zakonima. U neposrednom izgledu je, po novom Zakonu o turizmu, formiranje Registra turizma u APR, sa više podregistara (turistička mesta, agencije, itd), a verovatno će uskoro biti formiran i niz drugih registara.
Takođe, u planu je proširenje i konsolidacija informacionog sistema APR – razvoj ubrzan donacijama. U Prilogu “APR IS – Razvoj u 2009. godini” prikazani su elementi postojećeg i budućeg, bitno unapređenog Informacionog sistema (IS) Agencije. U završnoj fazi su pregovori o detaljima realizacije dogovorene velike donacije vlade Republike Koreje, koja će omogućiti da se svi ovi planovi realizuju vrlo brzo, uglavnom tokom 2009. godine. Ovaj projekat ima pet bitnih komponenti: integracija registara APR, elektronska arhiva, registar stranih ulaganja (FDI, informaciono čvorište i jednošalterski sistem registracije (“One Stop Shop”). Projekat “Jednošalterski sistem” je predložen od APR i usvojen od strane Vlade, pa će prva faza njegove realizacije (za preduzetnike) biti realizovana pre donacije.
APR je tehnološki i organizaciono spremna da ponudi usluge “pune elektronske registracije privrednih subjekata” (prihvat elektronski potpisane Registracione prijave i skeniranih pratećih dokumenata i izdavanje elektronski potpisanog Rešenja o registraciji) u najkraćem roku posle stvarne raspoloživosti “kvalifikovanog elektronskog potpisa”, što očekujemo da bude vrlo skoro. Da bi se ova usluga zaokružila treba da se reši niz dodatnih pitanja (privatnost i upravljanje elektronskim podacima, način plaćanja, itd.). U praksi ipak očekujem da sve to bude rešeno brzo, a posle toga biće “slatka muka” brinuti o primeni i popularizaciji novih “elektronskih usluga”.
Interoperabilnost – teškoće i perspektive
Na kraju zadržaću se na svojoj omiljenoj temi – realizaciji saradnje ustanova javnog sektora ili, drugim rečima, interoperabilnosti. Međuresorna saradnja na bazi elektronske razmene podataka je preduslov za realizaciju modernih servisa javne uprave, što nam je obaveza kao budućeg člana EU.
Ovu temu sam detaljno elaborirao, pa ću ovde izneti samo osnovnu tezu: “Sva tehnička pitanja interoperabilnosti su rešena; problemi su na drugim nivoima – semantičkom, organizacionom i zakonskom.”
Poseban problem je otpor i krut stav ljudi koji donose odluke u pojedinim (tradicionalno konzervativnim) institucijama, iz neznanja, straha od novina ili prosto zato što je “tako lakše”. Ovde je posebno važna uloga informatičara koji moraju bez mistifikacije da objasne neophodnost i korist od primene novih tehnologija. Uloga IKT u većini ustanova javnog sektora je veoma potcenjena, ljudi neodgovarajuće pozicionirani i nagrađeni, pa su i rezultati slabi. U APR-u je Sektor informatike i razvoja nezavisan, a njegov direktor član najvišeg rukovodstva – u poziciji CIO (Chief Information Officer), dakle direktno učestvuje u svim strateškim odlukama.
Napomenimo da EU upravo usvaja “European Interoperability framework v2.0”, čija je glavna novina isticanje “zakonskog nivoa” interoperabilnosti. Nadamo se da će, u tom duhu, novo Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo uspeti u svojim nastojanjima da brzo unapredi stanje zakonske regulative u ovoj oblasti, a naročito da obezbedi “institucionalni okvir” i “radno okruženje” za realizaciju međuresornih projekata elektronske uprave. APR će svakako ostati na “prvoj liniji” svih reformskih poduhvata u Srbiji.
Kompletan tekst možete pročitati ovde
