29/05/2009 –
Za privlačenje stranih investicija u zemljama u tranziciji kao što je Srbija inovacije imaju ključnu ulogu. Svet je do sada iskusio tri velike revolucije: poljoprivrednu, industrijsku i informatičku, a trenutno se nalazi u četvrtoj – kreativnoj revoluciji. Nastankom i razvojem internet mreže informacije su postale dostupne svima, tako da nekadašnja paradigma poslovanja “informacija” više nije presudna – presudna je njena primena. U savremenom poslovanju inovacija može predstavljati stratešku razliku, ali to je inovacija koja je mnogo više od novog proizvoda. Posmatrajući razvoj Srbije poslednjih godina pouzdano mogu da kažem da naša zemlja može da se pretvori u društvo širokog spektra inovacija, u kojem se znanje i kreativnost mogu pokretati iz više izvora i primenjivati na razna polja, ne samo na visoke tehnologije.
Tri uloge u inoviranju
Kako to postići? Fokus i pravila bi trebalo usmeriti na tri uloge koje bi svako mogao da ima u inoviranju. Prvo, potreban nam je obrazovni sistem koji svakome pruža šansu da postane kreativan; obrazovni sistem vođen radoznalošću, koji stvara ličnu motivaciju i promoviše rešavanje problema na timski način. Drugo, potrebna su nam tržišta regulisana i oblikovana da pospešuju inovacije koje su pokretane i stvarane od strane potrošača. I treće, potreban nam je talas inovacija građana, jer je većina izazova s kojima se suočavamo društvene prirode. Moramo da promenimo opšte mišljenje da inovacije dolaze samo od mladih. Ako želimo više nego da u starosti budemo smešteni u domove za stare onda nam treba novi pokret društvenih inovacija – igrališta za stare i usluge vezane za dom podržane tehnologijom za nadzor zdravlja. Društveni preduzetnici širom sveta iniciraju i pokreću inovacije građana. Potreban nam je taj duh masovnih društvenih inovacija.
Makroekonomski trendovi
Rast i razvoj jedne ekonomije može da se desi paralelno sa rastom i razvojem drugih ekonomija, a ne na uštrb njih. Globalizacija nije “zero-sum game” i predstavlja jedinstvenu priliku za svaku zemlju, uključujući Srbiju. Postoje tri makroekonomska trenda čije delovanje u velikoj meri transformiše globalnu ekonomiju. Centri ekonomske aktivnosti se pomeraju. To je posledica liberalizacije u ekonomiji, tehnološkog napretka, razvoja tržišta kapitala i demografskih promena. Tehnologija i telekomunikacije će transformisati način na koji ljudi žive i međusobno komuniciraju.
Mi se trenutno nalazimo tek u početnoj fazi tehnološke revolucije. Pojedinci, javni sektori i poslovne organizacije uče kako da na najbolji način iskoriste IT u dizajniranju procesa, zatim za razvoj i pristupanje znanju. Posledice koje su izazvane transformacijom tehnologije su još izraženije u ljudskom ponašanju. Ne samo da radimo globalno, već i trenutno. Možda po prvi put u istoriji, geografska ograničenja više nisu faktor u društveno – ekonomskim aktivnostima.
Potrošačka scena će se bitno promeniti i proširiti. Skoro milijarda novih potrošača ući će na globalno tržište u sledećoj dekadi, jer će ekonomski rast na tržištima u razvoju dovesti do prelaska granice od 5.000 dolara godišnjeg porodičnog prihoda – tačka posle koje ljudi uglavnom počnu da troše na usluge i proizvode koji im nisu neophodni za opstanak. Od sada pa do 2015. potrošačka moć u zemljama u razvoju će se povećati sa 4.000 milijardi na više od 9.000 milijardi – skoro koliko je potrošačka moć zapadne Evrope.
Pomeranje ka globalnom
Biti globalno integrisana organizacija za IBM ima višestruki značaj. Istorija IBM-a podrazumeva napredak od međunarodne organizacije koja prodaje proizvode u inostranstvu, preko multinacionalne organizacije koja može da prenese sedište poslovanja u inostranstvo, do globalno integrisane organizacije. Za međunarodnu organizaciju većina aktivnosti se odvijala u matičnoj zemlji, sa inostranom prodajom i distribucijom. Multinacionalna je u mnogo čemu bila odgovor na rast trgovinskih barijera za vreme i posle svetskih ratova. Da bi dobila pristup lokalnim tržištima multinacionalna firma je stvorila manje verzije matične organizacije u više zemalja širom sveta i vršila je velika ulaganja u lokalna tržišta. IBM je bio klasična multinacionalna organizacija.
Međutim, ono sto je izgledalo kao efikasan model u novim uslovima poslovanja je počelo da izgleda kao nepotrebni višak. Iz tog razloga sve međunarodne organizacije prelaze na novi model – globalno integrisano preduzeće. To je preduzeće koje formira strategiju, upravljačku strukturu i aktivnosti na globalnom nivou; pozicionira svoje poslovne funkcije i aktivnosti bilo gde u svetu na osnovu prave cene, pravih znanja i veština i odgovarajućih uslova poslovanja. I integriše ih horizontalno i na globalnom nivou. Primera radi, u IBM-u, gde je ranije postojalo više lanaca za snabdevanje, poseban za svako tržište, sada postoji samo jedan – globalno – za celu organizaciju. Takođe, IBM sada raspolaže i upravlja zaposlenima (ljudskim kapitalom) kao globalnim potencijalom. Ukoliko se primeni isti princip na sve funkcije u organizaciji, od razvoja i finansija do proizvodnje i logistike, postaje očigledno koliko je globalno integrisani model drugačiji. IBM, kao mnoge druge organizacije, krenuo je tim putem.
Glavni pokretači za prethodno opisane promene su tehnologija i inovacije. Brzi razvoj tehnologije, posebno u protekle dve decenije, bio je pokretač inovacija na globalnom nivou. Inovacije u 20-om veku su bile vezane za tehnologiju, kontrolu kvaliteta i troškove. Velike ideje su dolazile od strane male grupe eksperata. Danas, u globalno integrisanom svetu, taj trend se menja da bi uključio sve veći broj ljudi.
U savremenom poslovnom okruženju nekadašnji modeli organizacija bivaju zamenjeni brzim, globalno pozicioniranim preduzećima koja sebe vide više kao mreže nego kao organizacije. Sama priroda posla se menja činjenicom da poslovni ljudi mogu da upravljaju globalnim projektima sa bilo kog mesta u svetu. Inovacije, znanja i veštine su ključni faktori u tom procesu. Zemlja koja je u stanju da proizvede najbolje opremljeni i obučeni kadar za rad u uslovima globalne ekonomije imaće i najkvalitetnije poslovne šanse na globalnom nivou.
Dobrobiti modernog razvoja će biti dostupne zemljama širom sveta ukoliko budu bile spremne da inoviraju i sarađuju radi stvaranja slobodnog poslovnog okruženja (sa fokusom na integritet i vladavinu prava, povećanim investicijama u informacionu komunikacionu infrastrukturu) i da ulažu u obrazovni sistem radi stvaranja najbolje obučenog i opremljenog kadra za rad u uslovima globalne ekonomije. Obrazovanje je pokretač poslovnih prednosti globalne ekonomije – ljudski kapital je zamenio fizički kao izvor poslovne prednosti. Poslovni sistemi su kompleksni i zahtevaju kadar koji je fleksibilan i sposoban za konstantno usavršavanje.
Kompletan tekst možete pročitati ovde
