Informaciono društvo u Srbiji

Suština informacionog društva je u društvenim promenama koje su omogućene tehnologijom, a ne u aamoj tehnologiji. Te promene se dešavaju svuda oko nas. Pogledajte samo kako osnovci kucaju SMS poruke i razmenjuju fotografije sa svojih mobilnih telefona. To je generacija koja nikada neće steći naviku kupovine dnevnih novina na trafici. Zašto onda ta deca ne mogu da pošalju domaći zadatak e-mailom? Ovakva i slična pitanja ukazuju na niz stvari na koje država treba da utiče u cilju razvoja informacionog društva.

Dostupnost Interneta, i to brzog i jeftinog, predstavlja jednu od važnih pretpostavki razvoja informacionog društva. To znači da svi građani treba da su u mogućnosti da koriste Internet. Važno je i da sve škole budu opremljene računarima i da imaju brži pristup Internetu. Ali, informaciono društvo se neće ubrzano razvijati samo time što će svi imati pristup Internetu; neophodno je da građani i preduzeća određene poslove mogu da završe brže i efikasnije korišćenjem informaciono-komunikacionih tehnologija. Tako dolazimo do e-poslovanja i e-uprave.

Zakonska regulativa

Problemima e-poslovanja i e-uprave Ministarstvo pristupa na svim nivoima, od sistemskih zakonskih rešenja do uklanjanja pojedinačnih barijera i realizacije pojedinačnih projekata. U ovom delu bih pre svega istakla punu primenu Zakona o elektronskom potpisu. U vreme kada ovaj tekst bude objavljen već će biti registrovano prvo sertifikaciono telo za kvalifikovani elektronski potpis – PTT “Srbija”. Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo blisko sarađuje i sa MUP-om u cilju omogućavanja da se i lične karte sa čipom koriste za kvalifikovano elektronsko potpisivanje. Imamo najavu još nekih potencijalnih sertifikacionih tela da će podneti zahtev za registraciju.

Nakon uspostavljanja sertifikacionih tela za kvalifikovan potpis sledi period u kojem će se u raznim informacionim sistemima i elektronskim servisima predvideti upotreba sertifikata izdatih od strane ovih tela. Tek sa pojavom servisa u kojima mogu da koriste svoje sertifikate, građani će imati priliku da iskuse šta za njih sertifikati znače.

Pored uspostavljanja tehničkih rešenja koja koriste elektronski potpis, u oblasti primene elektronskih dokumenata postoji još nekoliko važnih pitanja koja je potrebno dodatno regulisati zakonom. To su pitanja čuvanja elektronskih dokumenata, zvanične dostave, vremenskog žiga, papirne verzije dokumenta koji je originalno u elektronskom obliku. Upravo sa tim ciljem počeli smo izradu Zakona o elektronskom dokumentu i planiramo da ga završimo početkom naredne godine, iza čega sledi izrada nekoliko podzakonskih akata. Cilj nam je da ovaj zakon, sa pratećim aktima, dovede do sasvim konkretne prakse korišćenja elektronskih dokumenata, što je posebno značajno za komunikaciju sa organima vlasti i unutar njih.

Zamena papira elektronskom formom je od izuzetne važnosti za razvoj e-poslovanja i e-uprave. Dodatno, u oblasti e-poslovanja smo započeli rad na identifikaciji i sistematizaciji brojnih prepreka u oblasti e-poslovanja sa ciljem da se uspostave kontinuirane aktivnosti na njihovom otklanjanju.
U okviru razvoja e-uprave, dalje bih posebno istakla elektronske javne nabavke. To je servis koji i na nivou Evropske unije ima poseban značaj. Novi Predlog zakona o javnim nabavkama, koji je upućen skupštini na razmatranje, otvara mogućnost elektronskih javnih nabavki. Naše ministarstvo je bilo inicijator uključivanja tih odredbi u Zakon. Sledi donošenje podzakonskog akta za koji je nadležno Ministarstvo finansija, a u čijoj izradi ćemo učestvovati. Takođe sledi i izrada tehničkog rešenja. Iz sredstava projekata NIP koje koordinira naše Ministarstvo podržava se i modernizacija vođenja matičnih knjiga, što je od posebnog značaja za ukupan razvoj e-uprave. Značajna sredstva iz ovih projekata se ulažu i u infrastrukturu. Početkom 2009. svi republički organi će biti povezani brzim optičkim vezama, za šta je već potpisan ugovor o zakupu optičkih vlakana. Takođe, u toku je projekat uvođenja informacionog sistema za lokalne poreske administracije, čime se podržava proces fiskalne decentralizacije. U toku 2009. godine akcenat ćemo staviti i na uređivanje strateškog okvira, posebno akcionih planova.

Planski dokumenti

U aktivnosti razvoja informacionog društva uključen je veliki broj državnih organa i institucija, pa je za postizanje potrebnog nivoa harmonizacije interoperabilnosti neophodno da postoje kvalitetni planski dokumenti. U tom smislu smo započeli izradu Akcionog plana za sprovođenje prioriteta iz “eSEE Agende+”.

Naše ministarstvo je takođe sprovelo javnu raspravu o nacrtu izmenjenog i dopunjenog Akcionog plana za realizaciju Strategije razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji u periodu od 2006–2010. godine. Javna rasprava je pokrenuta radi pribavljanja mišljenja stručne, poslovne i šire javnosti u vezi sa sagledavanjem potreba i prioriteta razvoja sektora telekomunikacija do 2010. godine. Predmet javne rasprave je Nacrt izmena i dopuna Akcionog plana za realizaciju Strategije razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji u periodu od 2006–2010. godine. On sadrži: stvaranje preduslova za e-društvo, unapređenje regulatornog okvira, liberalizaciju i privatizaciju u oblasti telekomunikacija, realizaciju pružanja univerzalnog servisa, razvoj telekomunikacione infrastrukture, stvaranje uslova za ubrzani razvoj širokopojasnog pristupa, unapređenje tarifne politike, upravljanje radio frekvencijskim spektrom, prelazak na digitalno emitovanje, unapređenje i racionalno korišćenje Plana numeracije i adresiranja, efikasno korišćenje telekomunikacione infrastrukture, jačanje svih aspekata sigurnosti i bezbednosti telekomunikacionog sektora, razvoj konkurentnosti nacionalne telekomunikacione industrije, stručno i naučno usavršavanje inženjerskog i naučno-istraživačkog kadra u oblasti IKT, razvoj telekomunikacionih usluga. U Nacrtu akcionog plana su precizno određeni nosioci koji će biti uključeni u realizaciju razvoja telekomunikacija kao i rokovi koji se moraju ispoštovati.

Ono što je na opštem nivou od velikog značaja i na čemu naše Ministarstvo intenzivno radi je izrada Strategije za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Srbiji, pružanje podrške istraživačkim organizacijama i IKT kompanijama za uključivanje u Sedmi okvirni program za istraživanje i tehnološki razvoj – FP7 za oblast IKT, rad na pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji i rad na jačanju saradnje sa međunarodnim organizacijama i institucijama zaduženim za globalni razvoj telekomunikacija i informacionog društva.

Prioritet – saradnja sa EU

Na kraju, kao i u svim drugim organima Vlade Republike Srbije, naš glavni prioritet je jačanje saradnje sa Evropskom unijom, harmonizacija regulative u oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva sa regulatornim okvirom Evropske unije. Započeli smo rad na projektu informacionog sistema Vlade Republike Srbije. Ugovor za realizaciju bi trebalo da bude propisan do kraja ove godine.