Piše: Dejan Ilić
Razmišljao sam ovih dana o tome kako će izgledati svet nakon ove pandemije. Malo toga će ostati isto, veći deo će se promeniti i biće lošije ili bolje. Videćemo. Cela planeta osim možda samo nekih plemena koja žive daleko od onoga što nazvamo civilizacija, svakodnevno razmišlja samo i isključivo o koroni. Besomučno se pretražuju sve vesti o tom virusu. Sve ostalo je u drugom planu.
U želji da napišem ovaj tekst, bukvalno sam isključio skoro sva sredstva javnog informisanja, smanjio sam sopstveno prisustvo na internetu i posvetio se nekoj vrsti mentalno-fizičkog rada. Radeći lagano, imao sam dovoljno vremena da razmislim o svemu što nas je snašlo.
Nakon samo nekoliko dana takve vrste izolacije, na prvi pogled su mi se same izdvojile, neke čudne konstatacije.
Interesantno ali ovaj virus mi je pao skoro, pa u treći plan. Da nisam susretao ljude koji su strpljivo i na propisnoj udaljenosti, sa zaštitnim maskama na licu stajali u redovima ispred prodavnica, na virus bih gotovo i zaboravio. Zatim, ljudi koje poznajem i sa kojima sam se susretao, mahom su bili zbunjeni, pomalo uplašeni ali uglavnom dobro raspoloženi. Uz neizbežna pitanja poput: „Jesi li čuo za ovo…“? i informacije iz „prve ruke“ uspeo sam da pokupim toliko kontradiktornih informacija iz kojih apsolutno ništa nisam mogao korisno da izdvojim.
Na kraju, sve je postalo jasno. Kako je kome odgovaralo, tako su i vesti o koroni predstavljane. To je bilo i sasvim očekivano. Čiji je platni spisak ili vlasništvo medija, njihova su i mišljenja o celoj situaciji.
Ono što je bilo neočekivano, jesu reakcije ljudi na društvenim mrežama i njihove objave na internetu. Pretrpanost, uglavnom beskorisnim informacijama kao i dezinformacijama, ozbiljno je trošila moje vreme. Naročito, čitajući objave zbog kojih sam, morao barem dva do tri puta više vremena da provedem u pokušajima da razlučim šta je od svega realno, šta korisno a šta nije. Odmah da dodam, često se dešavalo da i sam upadnem u zamku takvih (dez)informacija. Reagovao sam češće sa zakašnjenjem nego odmah, i to mi je na kraju ipak pomoglo da se vratim na sopstveni način razmišljanja.
Shvatio sam da je neuporedivo veću opasnost od same korone predstavlja sadržaj ovakvih objava na internetu.
A onda sam postavio sebi jedno pitanje koje ću podeliti sa vama: Šta ako je sve ovo u stvari deo nečijeg plana, kako bi se skrenula pažnja sa, nama još uvek nepoznatih stvari ili nekakvih namera koji se odvijaju duboko u pozadini, skriveni od naših očiju?
Ako je ovo nekim slučajem tačno, onda je ovo bio jedan koordinisani elektronsko-biološki udar na celu planetu i njen zdrav razum. Namerno sam ga okarakterisao kao elektronski na prvom mestu.
Zaključak koji sam izveo, barem za sebe je da moram da se još više vratim starim znanjima i vrednostima. Sve to se može pronaći u knjigama koje svi sigurno imamo negde ostavljene za neko drugo vreme. To drugo vreme je upravo sada. Enciklopedije i udžbenici koji su pisani pre mnogo godina, sadrže mnogo više kvalitetnijih i proverenih informacija nego što ćete ih pronaći na internetu. Naravno, postoje naučne internet stranice ali pristup njima rezervisan je samo za članove i one koji plate svaki naučni rad koji bi želeli da pročitaju. Znanje stečeno na taj način nemoguće je pronaći na društvenim mrežama i sumnjivim medijima, pa čak ni na Vikipediji koja obilluje „interpretiranim znanjem“ i koja je postala sve, samo ne riznica znanja.
S toga, moj recept za sve ovakve situacije kojih će još biti u nekoj doglednoj budućnosti je oslanjanje na sopstveno znanje iz pozdanih i proverenih izvora i na znanje, samo i isključivo proverenih i dobrih prijatelja. Sve ostalo je bacanje prašine u sopstvene oči i autodestruktivni pogled na svet oko sebe.
Živi i zdravi bili!
P.S. Da napomenem, ovo je samo i isključivo mišljenje jednog pojedinca i ne izražava stavove nikakvih organizacija niti redakcija.
