Ponekad, desi mi se da ne znam odakle da počnem. Srećom, samo ponekad, al taj ponekad je upravo sad. Znam šta mi treba ali ne znam kako. Možda baš vi možete da mi pomognete?
Dvadeset prvi je vek. U SF filmovima iz 20. veka, ljudi u ovo vreme, odavno već stanuju na Marsu. Automobili idu na električnu energiju iz jonosfere, upravo onu koju je Tesla besplatno nudio početkom 20. veka. Svemirski brod „Enterpise“ i njegov Capt. James T. Kirk, odavno su izašli iz Mlečnog puta i sada lutaju po beskraju Univerzuma. Ali, to je Hollywood. Znate i sami, ako želite da zgrnete ogroman novac, napravite dobar film i eto rešenja! Međutim, kao što rekoh, 21. je vek. Niti čovek živi na Marsu niti će biti u stanju da pre 2017. godine zbog čistih fizičkih zakona uopšte sleti barem na Mesec. Automobili i dalje idu na benzin i naftu. Električna energija uopšte nije besplatna. Naprotiv! Sve je skuplja i skuplja. Hrana je sve lošija i bezukusnija. Kad poželim dobru klopu, radije pogledam film „Tesna koža“ i čuvenu scenu sa Miletom Šojićem u kojoj on naručuje „voz“! Čak i na starom filmu, taj roštilj izgleda ukusnije nego ovaj današnji. Šta ćete, „Lepa Brena za 4 osobe“ ostaće još dugo u svežim sećanjima mnogih.
Danas, sutra, juče…
Al, vratimo se mi u našu današnjicu. Ako zanemarimo te „sitne“ razlike, izgleda da se ništa nije promenilo. Čak i u tom pomenutom filmu, Mile Šojić predstavlja korumpiranog direktora jednog društvenog „preduzećeta“. Ako bi sa njim da poslujete, morate da kupite i robu koja vam ne treba. Prosta stvar, ucenjivačka vezana trgovina. Ako nešto hoćete da mu prodate, što nikom živom ne možete, dovoljan je malo deblji koverat i eto, otarasiste se robe. Pitanje koje me muči je: Kako nam to tada nije smetalo i kako smo na to gledali kao na komediju?
Da li smo svi tada bili bogatiji pa nas je baš bilo briga? Da li smo bili bezbrižniji? Da li smo…
Verovatno je od svega po malo. Ipak, najbitnije je da je postojala razvijena svest kod naših ljudi. Jasno se znalo šta valja a šta ne valja. Takvi poput Mileta Šojića, morali su debelo da se kriju iza svojih funkcija i da rade prilično u rukavicama da ih društvo ne bi na svoj način kaznilo. Kazne su bile surove. Jednostavno, tada je društvo takve spodobe ignorislao. Šta više, javno je upiralo prstom na njih, a tadašnja milicija i sudovi, radili su savršeno. Naravno, uvek je bilo izuzetaka, ali bili su svedeni na razumnu meru. Ipak, od tog filma do sada, prošlo je više od 30 godina. Za to vreme, ljudi poput Mileta Šojića, izašli su iz svojih senki i zauzeli su još značajnija mesta u društvu. Shodno svojim većim položajima, svoje kriminalno ponašanje pokušali su da uvedu u zakonske okvire. Nažalost, u mnogo čemu su i uspeli. Tako danas, o cenama radnog mesta u državnim službama bruje mnogi mediji. Kažu, kreću se od 2000 do čak 7000€. Logično, kada raznorazni Šojići zauzimaju mesta koja im nikako ne pripadaju. E sad, nekako bih preko toga i prešao. Svako je kovač svoje sreće. Međutim, smeta mi što se upravo ti Šojići, iz petnih žila trude, da svoje kriminalno i kriminogeno ponašanje postave kao normalno, a ono što je zaista normalno pokušaju da proglase nenormalnim.
Zamena programa…
E upravo iz tog razloga treba mi dobar antivirus! Taj antivirus morao bi da bude za ličnu upotrebu. Preciznije za mene lično. Želim da izmenim program koji su mi roditelji, svojim vaspitavanjem poklonili. Na osnovu tog programa, moj mozak ima jasno definisane postulate. Prodica, poštenje, iskrenost i naravno dobronamernost, samo su neki od njih. Međutim, kada naletim na nekog Šojića, jednostavno nemam dovoljno mehanizama za odbranu. Inžinjerska logika u kojoj nema puno tolerancije, lako prepoznaje prevarante i neznalice, koji sede nasuprot mene i često odlučuju o mojoj sudbini. Ne retko, zlurado se i pokvareno smeškaju dok vas gledaju jer, često imaju neku „metaloposlastičarsku diplomu“, kupljenu na nekoj gala večeri, sa još nekim čulnim dezertima.
Solution…
U stvari, kada malo bolje razmislim, ne treba meni antivirus. Treba mi jedna dobra, narodski rečeno, „govnjiva motka“. E to je pravi i jedini antivirus! Leči sve vrste korupcije, laži, prevara i izbija ih iz glave sa 100%.-tnom pouzdanošću!
Pa eto, mislim da smo našli zajedničko rešenje i najbolji antivirusni program ili metod ili alat. Odavno je izmišljen, davno pre prvog Abakusa. Samo ga treba ponekad upotrebiti…
Jedno inžinjersko svako dobro šalje vam Dejan Ilić!
