Digitalizacija društva je svakim danom sve očiglednija i prožima sve pore naših života. Ljudi sve više postaju zavisni od upotrebe digitalnih servisa i tehnologija, dok rapidni razvoj novih informacionih tehnologija u velikoj meri podstiče socijalni i ekonomski rast jedne države. Sa druge strane, razvoj savremenih informacionih tehnologija daje podstrek zlonamernim osobama da putem istih pribave korist za sebe ili grupu kojoj pripadaju i u okviru koje deluju. Shodno tome, bezbednost u sajber prostoru predstavlja poseban izazov i zajednički interes kompletnog čovečanstva.
Poslednjih godina se vode brojne diskusije na temu “interneta stvari” (eng. Internet of Things – IoT). Ukoliko uzmemo u obzir da IoT predstavlja povezivanje svih modernih uređaja preko interneta, zabrinutost po ovom osnovu je izuzetno opravdana i sa pravom možemo istaći da predstavlja jedno od vodećih bezbednosnih pitanja u svetu.
Kompanija Cisco je u okviru svoje studije “Internet of Everything Value Index” iz 2013. godine prvi put definisala pojam “internet svega” (eng. Internet of Everything – IoE), predstavljajući ga kao intelignetnu mrežu koja objedinuje ljude, procese, podatke i stvari. Na taj način je adekvatno predočeno da problem ne treba svesti samo na bezbednost uređaja, već treba uzeti u obzir i ponašanje korisnika, procese koji se uspostavljaju i podatke koji se razmenjuju.
U proteklih deset godina broj korisnika internet tehnologija, na globalnom nivou, porastao je sa nešto više od jedne milijarde (2007. godine) na skoro četiri milijarde (do juna 2017. godine), dok je preko interneta u ovom momentu povezano više od 20 milijardi uređaja. Predviđa se da će do kraja 2020. godine biti povezano najmanje 30 miliona, dok će do 2025. godine brojka preći “vrtoglavih” 75 milijardi uređaja…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtulnom izdanju časopisa.
