Država kao maćeha

Obrazovni centar CET bavi se 18 godina obrazovanjem u oblasti informatičke delatnosti. Prvi koraci su načinjeni u oblasti izdavaštva, a sektor delatnosti se širio novim uslugama, tako da je danas kompanija postala simbol kvalitetne usluge u oblasti izdavačke delatnosti, prodaje softvera, informatičkog obrazovanja i pružanja usluga u oblasti konsaltinga.

Partneri smo sa velikim svetskim kompanijama kao što su Adobe, Microsoft, Comptia, Oracle, Cisco, Symantec. CET ima viziju uspešnih koraka tako da je deo ove kompanije i Računarski fakultet koji je osnovan 2003. godine i Računarska gimnazija koja je osnovana 2005. godine. Snagu kompanije čine sertifikovani predavači, eminentni profesori, iskusni informatički znalci.

Informatički podmladak Srbije

Stalno stručno usavršavanje zaposlenih je ulaganje u budućnost i mogućnost praćenja brzih promena u ovoj oblasti. Prepoznatljive su i akcije koje se organizuju svake godine. Sto osnovaca koji su osvojili nagrade na takmičenjima iz informatike, matematike ili fizike pohađaju informatičke kurseve pod nazivom “Subotom volim informatiku.” Tu je i takmičenje namenjeno osnovcima “Programer junior” koje se ove godine organizuje četvrti put.
Domaćini smo takmičenja iz informatike za učenike osnovnih i srednjih škola koje organizuje Društvo matematičara Srbije. Doprineli smo organizovanju prve balkanske juniorske Informatičke olimpijade. Veliki broj akreditovanih informatičkih programa namenjen je profesorima i nastavnicima osnovnih i srednjih škola.

Svake školske godine na Računarskom fakultetu i u Računarskoj gimnaziji najbolji dobijaju stipendije. Rezultati su vidljivi – učenici Računarske gimnazije osvajaju nagrade na olimpijadama iz informatike, matematike i fizike, koje organizuje Ministarstvo prosvete. Tako je školske 2007/2008. godine učenik Računarske gimnazije Uglješa Stojanović osvojio bronzanu medalju na Informatičkoj olimpijadi, a učenica Marija Janković je učestvovala na Olimpijadi iz astronomije.

Strateški značaj informatičke kulture

Informatička znanja su vrlo konkurentna u svetu i neophodna su stalna ulaganja i stručna usavršavanja kadrova. Strateški interes društva je permanentna obuka zaposlenih u ovoj oblasti, od osnovnog do specijalističkog usavršavanja, kao i ulaganja koja će biti strateški osmišljena sa jasnom vizijom za naredni period.

Škola računarstva CET je strateški partner svetski prepoznatljivih kompanija u toj oblasti. Nastavni proces se organizuje po predlozima upravo tih kompanija, sa jasno definisanim profilom stručnog kadra, definisanim nastavnim sredstvima. Programi su prilagođeni poslovnom okruženju klijenata. Nastavni kadar prati savremena i brza kretanja u ovoj oblasti.

No, to nije generalno pravilo kojeg se svi pridržavaju. Zato ova oblast zahteva jedno stabilno i kontrolisano rešenje koje bi bilo obavezujuće za sve školske centre. Mislim da je neophodno da i škole ovog tipa dobiju zvaničnu akreditaciju od odgovarajućeg organa koji bi bio zadužen da prati njihov rad.
Trebalo bi da programi budu sertifikovani i da po njihovom završetku klijenti dobiju validna uverenja. Jasno je da bi procesom akreditacije bili definisani svi neophodni parametri kako bi škola mogla da kvalitetno obavlja nastavni proces.
Koncept već postoji i zaživeo je u procesu stručnog usavršavanja profesora, nastavnika i učitelja. Literatura koja je neophodna za uspešno praćenje predavanja trebalo bi da bude oslobođena svih nameta, ali i da bude verifikovana od stručnih komisija. Danas je to prepušteno samim školama i vrlo je nejasno.

Problemi i moguća rešenja

Kreditne linije koje bi doprinele bržoj nabavci računarske opreme i oslobađanje od poreza svih obrazovnih institucija, bez obzira na vlasničku strukturu, prvi su korak u sveobuhvatnoj strategiji razvoja informatičkog okruženja. Resorna ministarstva, ne samo deklarativno, već i faktički treba da podstiču razvoj informatičke kulture. A tome bi sigurno doprinelo i izjednačavanje po statusu privatnih i državnih srednjih škola, jer sada, na primer, učenici Računarske gimnazije, pa ni oni koji su kao talenti školu upisali besplatno i postižu značajne rezultate na takmičenjima u organizaciji Ministarstva prosvete, nemaju prava čak ni da konkurišu za dobijanje smeštaja u učeničkim domovima. A i u većini konkursa za dobijanje stipendija stoji napomena da su namenjene samo učenicima koji pohađaju škole koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.

Postoje i brojni drugi primeri neravnopravnog položaja privatnih škola, bez obzira na njihov kvalitet, u odnosu na škole koje se finansiraju iz budžeta. Državne institucije ne doprinose razvoju ovog privatnog sektora, a odluke pojedinih institucija da informatičko obrazovanje mogu da organizuju samo budžetske institucije još jedna je od niza nevolja sa kojom privatne škole moraju da se nose. Na žalost, sve naše molbe i inicijative završavaju kao dopisi koji ostaju bez odgovora. Ima se utisak da smo dobijanjem dozvole za rad stekle obaveze, ali ne i prava, i da se na tome sve završava.

Da bi se situacija promenila potrebno je malo dobre volje i stručnjaci od autoriteta i znanja koji mogu da sagledaju ove i druge probleme u funkcionisanju obrazovanja sa prefiksom “privatno”, i malo smelosti da donose odluke koje bi znatno doprinele razvoju obrazovnog sistema u Srbiji.

Kompletan tekst možete pročitati ovde