29/05/2009 –
Mnogo je jeftinije da posao propadne na papiru nego u praksi. Ovaj za mene važan nauk stekao sam veoma rano, već sa prvim zaposlenjem. Početak je bio 1985. godine; odmah po završenom Elektrotehničkom fakultetu dobio sam posao na simulaciji digitalnih telekomunikacionih sistema pomoću računara – pravi inženjerski posao i pravi izazov. Umesto do tada uobičajenog puta razvijanja i pravljenja skupih fizičkih prototipa raznih uređaja, krenuli smo u razvijanje matematičkih modela i izradu odgovarajućih programa – računarskih simulacija, gde je cilj bio da se smanje troškovi razvoja. Tako, od samog početka profesionalne karijere, osnovu mog rada predstavljaju računari, podaci i modeli.
Idila mog inženjerskog puta prekinuta je 1990. godine zaustavljanjem razvojnih projekata na kojima sam radio. Država je budžete sa razvoja preusmerila na nove pravce. Od inicijative pravljenja “2.000 naučnika do 2000. godine”, prešlo se na inicijativu koja je dovela do iseljavanja ogromnog broja stručnjaka iz Srbije. Kao ilustracija može da posluži podatak da je iz moje grupe od sedamnaest inženjera dvanaest u roku od par godina karijeru nastavilo u inostranstvu. Supruga Milica i ja smo već tada radili zajedno i nismo hteli da idemo iz Srbije. Odlučili smo da napravimo privatno IT preduzeće i krenemo u preduzetničke vode. Tako smo od 1990. godine prisutni na srpskoj informatičkoj sceni. Prolazeći kroz sve razvojne faze srpske IT industrije i tržišta, u godinama koje su sledile stečeno je ogromno iskustvo i u tehničkom i u poslovnom smislu. Računar, podaci i simulacija poslovnog scenarija bili su stalno prisutni način mog razmišljanja. Tih 90-ih, podaci o IT tržištu kojima sam raspolagao bili su referentni za kolege i konkurenciju. Uvek me je čudilo to da svest o raspolaganju pravim brojkama nije šire prisutna među rukovodiocima IT preduzeća.
Potencijal (ne) mogućnosti
Kada sam, pre više od decenije, prvi put dobio statistiku IT tržišta zapadnoevropskih zemalja bio sam šokiran ogromnom razlikom koja je postojala između IT ulaganja u tim zemljama i onim koja su tada bila u Srbiji. Razlika veća od pedeset puta u IT ulaganjima po glavi stanovnika između, na primer, Holandije i Srbije kod mene je provocirala lavinu pitanja. Šta to oni rade, a mi ne? Da li im je sve to u šta ulažu zaista potrebno? Pretpostavljam da bi i neki kolega Holanđanin bio pod snažnim utiskom toga kako naše društvo zaista funkcioniše. Posle nekog vremena ovu frustraciju sam preokrenuo u izazov – kad možemo da igramo ravnopravno fudbal sa njima onda sigurno možemo da uhvatimo priključak i u IT ulaganjima. Tek tada sam shvatio pravu dimenziju potencijala srpskog IT tržišta. Pošto sam u to vreme vodio jedno od pet vodećih IT preduzeća u Srbiji, bio sam siguran da svako od dvadeset najvećih koje bude istrajalo u narednih deset godina na srpskoj IT sceni ima sigurnu garanciju poslovnog uspeha. Potvrdilo se da danas sva ona IT preduzeća koja su opstala vrede milione evra svako.
U poslednjih nekoliko godina Srbija ubrzava. U poređenju sa srednjoevropskim zemljama, ulaganja u IT po glavi stanovnika pokazuju brži rast, ali je apsolutni iznos ulaganja i dalje veoma nizak. Pozitivno je to što iznos ovih ulaganja raste iz godine u godinu (31 evro u 2004. 33 evra u 2005. 44 evra u 2006. 62 evra u 2007.), a u poslednje dve godine posebno dobija na ubrzanju. Ipak, ako je cilj Evropska unija i izlazak na njihovo tržište, Srbija je u dramatičnom zaostatku za zemljama zapadne Evrope – u tim zemljama godišnje IT ulaganje po glavi stanovnika iznosi oko 800 evra. Kada u prošlogodišnjim statističkim podacima poredimo Holandiju i Srbiju, IT tržište Holandije je preko sedamnaest i po milijardi evra, a srpsko 460 miliona, što još uvek nije ni onih “i po” holandskih. Za sada, potencijal je veliki, ali su (ne)mogućnosti još veće. Slika srpskog IT-a je slika celog srpskog društva.
Srpska IT osmatračnica
Srpsko društvo je na putu da izađe iz krize i krene ka “blagostanju”. Sliku koliko se jedno društvo nalazi u krizi može dobro da odslika odgovor na pitanje da li radite ono što morate, možete ili želite. U Srbiji, najviše je onih koji rade ono što moraju da rade, mnogo manje onih koji rade ono što mogu da rade, a najmanje onih koji rade ono što žele i treba da rade. Tako sam odlučio da radim ono što treba, a ne ono što moram da radim i pokrenuta je inicijativa “sito” – srpska IT osmatračnica. Sve se svodi na praćenje tržišnih i tehnoloških kretanja na srpskoj IT sceni, sa krajnjim ciljem da se otkrije mesto IT ulaganja; gde treba uložiti na primer 15 miliona evra, a što će vratiti 300 miliona evra u povećanoj ekonomiji. Ovaj račun je već dokazan u nekoliko srednjoevropskih zemalja. Dakle, povećana IT ulaganja doprinose rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP), pri tome stvarajući uređenije društvo. Za sada, cilj “sito” inicijative je da na jednostavan način prikaže stanje srpskog IT tržišta, kao i da iz godine u godinu povećava nivo detaljnosti i tačnosti. Na pragu smo pete godišnje “sito” informatičke analize koja će biti prikazana u gotovo istovetnom formatu kao i četiri prethodne, što je ujedno potvrda da su pogođeni namena i koncept. (Četvrtu godinu zaredom analitička kuća Mineco objavljuje publikaciju “sito” – srpska IT osmatračnica, koja daje odgovore na IT pitanja u Srbiji – šta se prodaje, ko kupuje i ko prodaje. Kao nezavisan izvor informacija o IT tržištu Srbije publikacija je namenjena pre svega informatičkim preduzećima.)
Sa čime smo se sve susretali u ovom poslu od 2004. godine? Na samom početku svaki pokušaj prikupljanja informacija o srpskom IT-u bio je opterećen scenarijem “balkanski špijun uključen u teoriju zavere sa primesama latinoameričke sapunice”. Poverenje koje smo postepeno zadobijali od vodećih informatičkih preduzeća bilo je osnovni resurs na kojem smo gradili poslovnu šansu. Posle dve godine rada osetili smo “sito” uticaj na sazrevanje srpskog IT-a. Mi smo taj uticaj osetili kroz porast interesovanja, poverenja, uvažavanja, ljutnje… što nam je, naravno pored zahteva za svežim podacima, bio motiv da nastavimo sa “sito” inicijativom.
Sada podatke za “sito” dobijamo u saradnji sa svim vodećim i još oko dve stotine ostalih IT preduzeća u Srbiji, tako da oni pružaju visok kvalitet statistike i analiza. Sve je više onih preduzeća sa kojima imamo kvartalnu komunikaciju u odnosu na obaveznu godišnju, kako je to do skoro bilo.
Kompletan tekst možete pročitati ovde
