29/05/2009 –
Sada kada slavimo 100. broj “Internet ogledala” moramo biti ponosni, jer slavimo pobedu jednog borca koji je uspeo da se održi i u dobrim i u lošim vremenima, koji je bio deo planova i razvoja svih nas, kompanija u kojima radimo i IT populacije u celini. Angažovani članci, preporučena rešenja u privredi, primeri uspešnih, hronologije događanja, pravovremene informacije… Hoću da naglasim da je među nama ovakvima kakvi jesmo 100 fantastičan rezultat, jer iza njega stoji mnogostruko više razgovora, kontakata, entuzijazma, hrabrosti i istrajnosti. Zato, bez obzira na krizu i nervozu koja sada trenutno vlada, želim da verujem da će proleće `09 biti zaista proleće; da ćemo se u par sledećih meseci reorganizovati, sistematizovati i iz široke lepeze ponude koju smo do skoro imali izabrati i ponuditi tržištu ono u čemu smo najbolji.
Decenija iza nas
Razmišljala sam šta se sve dešavalo u poslednjih deset godina, koliko smo se mi promenili, šta smo sve prošli i koliko smo zaslužili da svima bude bolje. Svet je došao kod nas sa naprednim idejama i standardima. Mi smo dugo živeli bez njih i mislili da nam nisu baš prioritet, sve do momenta kada smo shvatili da su baš ti standardi uslov pridruživanja EU, čemu težimo. Konačno nam je postalo jasno da ih moramo prihvatiti i prilagoditi im se. Radeći za druge shvatili smo da moramo unaprediti sopstvenu organizaciju i poslovanje, jer je efikasnost uslov opstanka. Sastavni deo planova svakog preduzeća, svakog poslovnog udruženja postala je vrhunska IT oprema, unapređenje znanja o njenim mogućnostima i načinu korišćenja, o informacijama koje nam ona daje a koje su osnov daljeg unapređenja i povećanja konkurentnosti. Neki su to prihvatili, nekima još treba vremena da se odvaže na dodatna ulaganja u IT.
Sa privatizacijom su stigli svetski giganti i investicije u našu privredu i kreirali tražnju i za IT opremom i za kvalitetnim kadrom. Dobili smo fantastična pojedinačna rešenja koja su prvi put kod nas implementirana. Usvojili smo i razvijamo sve moderne tehnologije, ubrzano se razvija e-government, trgovina preko Interneta, e-banking itd. Inostrane kompanije su došle sa preciznim zahtevima koji su deo njihovih korporativnih standarda, a domaće kompanije koje su opremu i softver integrisale u poslovne sisteme uspešno su izvršile postavljene zadatke, čime su dokazale da su spremne za najveće profesionalne izazove. Distributeri su pod pritiskom povećanja tražnje zahvaljujući dostupnim kreditnim aranžmanima obezbedili dovoljne količine opreme za sve segmente tržišta. Softverske kompanije razvijaju rešenja koja uspešno plasiraju. Postaju delovi internacionalnih autsorsing ekipa velikih proizvođača softvera. Sve više se primenjuju poslovna rešenja i “business intelligence” aplikacije koje nam za mnogo kraće vreme predstavljaju poslovne rezultate po nebrojeno mnogo kriterijuma, da bismo iz svih uglova sagledali svoj potencijal razvoja, smanjili rizik i napravili kvalitetan plan. Domaća proizvodnja računara se pokazala žilavija nego bilo gde u regionu, što samo dokazuje da su lokalne male kompanije širom Srbije svojim argumentima i kvalitetom usluge uspele da zadrže klijente. Pojavili su se novi lokalni brendovi računara, proširivši raznovrsnost ponude. Sa mnom se možda neće složiti predstavnici velikih IT proizvođača jer “nema lokalnog kvaliteta koji se sa njihovim može meriti”, ali krajnji korisnik je ipak taj koji je odlučio da plati servis u koji veruje. Izgleda da, kao i u svemu ostalom u životu, i ovde ima mesta za sve IT borce.
Plivanje uzvodno
Globalna kriza nam nije baš bila potrebna, ali teško da nas je mogla mimoići. Sada ulazimo u godinu stagnacije, ako je posmatramo u odnosu na ambiciozni rast koji smo planirali u želji da uhvatimo korak sa svetom. Ali isto tako 2009. možemo posmatrati i kao godinu reorganizacije na svim nivoima. Definitivno, za naš dalji razvoj investicije su neophodne, ali nažalost realnost je takva da ćemo morati malo da sačekamo na njih dok se reorganizacija na višem nivou ne završi i dok se ne uspostavi novi poredak. No, u tom čekanju imamo dosta posla koji nam predstoji, ako smo spremni da samokritički sagledamo svoje resurse i znanja. Nakon svake krize, pa i ove, rast je prirodan proces, a u njemu će efikasniji biti uspešniji.
Trenutna depresija u planovima jeste teška, a nestabilnost domaće valute zastrašujuća, ali to je naša realnost. Ako smo optimisti koji su već puno problema savladali i priznamo sebi da potrošačko društvo kojem težimo i nije baš naš najveći interes i sreća, već pre interes drugih, možda je ovo prilika da se posvetimo sebi. Ako dok čekamo investicije (koje će sigurno doći, opet zbog interesa drugih) iskoristimo znanja stečena u radu sa globalnim kompanijama i unapredimo sopstvena, podići ćemo nivo kvaliteta svojih usluga i cenu svoga rada.
Plivajući niz struju lako ćemo ovih dana nabrajati šta je sve krenulo loše, koristeći globalnu krizu da prikrijemo i neke svoje nedostatke kojima nismo imali vremena da se bavimo grabeći posao koji je bio na dohvat ruke. Euforija nepromišljenih ulazaka u kreditne aranžmane da bi se dobio najnoviji chip set u radnoj stanici i notebook računaru ili možda najsnažniji procesor u mobilnom telefonu sada je splasnula. U svakoj krizi oni građani koji su svesni svoje likvidnosti pravovremeno uvode interventne mere. Balans smanjenjima kupovine pojedinaca jesu kompanijske potrebe. One moraju da postoje ako im kvalitetni ponuđači usluga prenesu svoja znanja kako primeniti alate koji će ih učiniti uspešnijim. Mala i srednja preduzeća ne bi smela da posmatraju IT kao trošak, već kao sigurnu investiciju, paralelno školujući i sopstvene kadrove da IT rešenja koriste i iskoriste na najbolji mogući način. Više nego ikada vreme je da se ceni znanje. To je prilika za sve da pokažu gde su najbolji.
Da svima bude bolje
Više odgovornosti onih koji upravljaju državnim resursima i profesionalizam onih koji će osposobiti rešenja je ono što nam je sada potrebno. Želim da verujem da ćemo postati efikasniji, naći vremena da pregledamo šta nude nova “business intelligence” rešenja u poslovanju, u čemu nam pomažu, šta nam daju da budemo precizniji, tačniji i uspešniji u poslovima kojima se bavimo.
I na kraju možda bi mogli da se podsetimo da je davno rečeno: “Nisam đavo pa da mi je sve malo”. Krize su najbolje vreme da posvetimo više pažnje realizaciji svojih a ne stalno tuđih planova; vreme da se obrazujemo, reorganizujemo, učimo i pravimo stabilne korake u budućnost. A kakva je ta budućnost odluka je svakog pojedinca. Te odluke zajedno kreiraju odluku zajednice. Vreme će pokazati da li ćemo se u svojim životima boriti za male promene koje će sve zajedno učiniti da svima bude bolje ili ćemo ostati pri tome da možda i nije trend da svima bude bolje.
Kompletan tekst možete pročitati ovde
