Piše: Dejan Ilić
Za one koji ne znaju, Čarli Čaplin je 1936. godine snimio satiričnu crnu komediju istog naslova.
Gotovo 88 godina kasnije, živimo u modernim vremenima. Ono što je Čarli Čaplin u svom filmu doveo do savršene crne komedije, pokazujući kako se industrijska revolucija razvija nezamislivom brzinom, dešava se i nama upravo sada.
Evoluirali smo. Mi stariji, družili smo se „licem u lice“ uz prethodni dogovor mesta i vremena sastanka isključivo fiksnom telefonijom. Ako se neko ne pojavi, nema popravnog. Imali smo dva televizijska kanala sa ljudima koji su imali fantastičnu retoriku ispred kamera. Zaista se vodilo računa o svakom detalju. Ako to pokušamo da uporedimo sa današnjim TV licima… najbolje bi bilo da to ipak ne pokušavamo. Neuporedivo je, barem sa moje tačke gledišta.
Odmah nastavljamo činjenicom da je danas sve drugačije. Baš sve. Za početak, pretrpani smo uglavnom nepotrebnim informacijama, kao da neko ima nameru da nam skrene pažnju ili razmišljanje u nekom drugom smeru. Sa povećanjem količine informacija, povećava nam se i brzina njihovog pregledanja. Nažalost, sa povećanjem brzine u samo jednom segmentu života, takvo ponašanje se preslikava na sve što nas okružuje.
Kakav je „benefit“ od toga?
Prvi je da imamo smanjenje fonda reči jer, da bi se brzo poslala SMS poruka, potrebno je koristiti skraćenice koje nemaju veze sa književnim jezikom. „Promptno i transparentno sa nemerljivim benefitima, edukativno i prevenirano a da ne pominjemo opcije“.
Možda je ovo ipak loše, a možda sam i ja deo „ekipe“ one dvojice zajedljivaca sa balkona „Mapet šoua“. To ćete ipak najbolje prosuditi vi, dragi čitaoci.
Zatim, primetno je smanjenje opšteg znanja. Ovde palim prvu upozoravajuću crvenu lampicu. Pretprošle godine sam jednom učeniku šestog razreda osnovne škole rekao da uzme parče hartije i nastao je tajac. Učenik me je pitao: „Šta je to hartija?“ i odmah sam šaljivo rekao da, ako mu je lakše, uzme papir i problem je bio odmah rešen. Meni je ta životna epizoda ostavila neizbrisiv trag.
Sećam se kada sam u prvoj godini fakulteta slušao mog bivšeg profesora fizike kako je biranim rečima objašnjavao pojmove, i pri tome nam saopštavao jednokratni impuls sile znanja. Mislio sam da nikada neću prići ni polovini tog i takvog znanja. Nažalost, kao i mnogo puta do sada, izgleda da sam bio u pravu. Prepoznajem sebe kako sa delićem znanja mojih profesora znam mnogo više u odnosu na današnju omladinu, ali nažalost i stariju populaciju.
Mogao bih da „cedim suvu drenovinu, letnji ili zimski dan do podne“, ali mislim da nam se ovo ne bi dopalo, ni vama koji čitate ni meni koji pišem. Šta sam hteo da kažem tj. napišem: Došlo je vreme da svako od nas razmisli i sedne sa svojim mlađim naraštajima i pokuša da im objasni da nova moderna vremena nisu baš dobra a ni korisna za sve nas. Jednostavno, ne mogu neobrazovane osobe da budu ispred TV kamera i ne mogu osobe sa masovno štampanim diplomama da budu na rukovodećim mestima, jer nisu ni približno zdravoj pameti Kneza Miloša koji jeste bio nepismen, ali je znao da izabere ljude oko sebe.
Zaključak je jasan: Prenosite svoje znanje na mlade! Jer, ako se nalazite u društvu u kojem vi najviše znate, onda ste na pogrešnom mestu!
Do sledećeg teksta, veliki pozdrav. Dejan.
