Piše: Dejan Ilić
Razmišljajući šta je obeležilo još jednu godinu bez našeg dragog Zorana Modlija i njegovog „ZAIRA“, bio sam u nedoumici, jer svet kakav smo poznavali do pre nekoliko godina, više ne postoji. „Gens una sumus“ latinski izraz koji se najčešće koristi u šahu i koji bi mogao da se prevede: „Svi smo jedna familija“ izgubio je svaki smisao. Ne da nismo jedna familija, već smo sve manje i prijatelji.
„Veštačka inteligencija“ o kojoj smo često polemisali Zoran i ja, nekako trapavo ali i po svaku cenu uvodi se u naše živote. Bio sam skeptičan tada, danas sam još više. Trenirani od samog početka novog milenijuma, na „transparentne benefite“ uz „validaciju evaluacije u edukaciji“ neki su stekli mišljenje da to tako treba, a neki, među kojima sam i ja, baš i nismo. Stara izreka našeg naroda koja jasno opisuje da je sve što je brzo kuso, važi i za ovo. Mada, ruku na srce, ko još pamti taj izraz?
„Četvrta industrijska revolucija“ sa pozicije klasičnog inženjerstva zvuči kao da je čovek odavno osvojio tehnologiju odlaska na Mesec. Ali nije i ko zna kada će. Da ne ulazimo u problematiku Van Alenovih prstenova i ostalih ograničavajućih faktora, zato se ubrzano i po svaku cenu vrši digitalizacija ljudskog života na planeti zemlji. Dordž Orvelova 1984. sada izgleda kao praistorija naučne fantastike.
Sve u svemu, umesto da svi idemo krupnim koracima prema lakšem i malo rasterećenijem životu, izgleda da smo krenuli u pogrešnom smeru. Cela planeta ima problem osim vrlo malog broja ljudi, koji svoj način života ne menjaju od kada znaju za sebe, poput plemena Zulu, preostalih i malobrojnih Aboridžina ili Amiša, na primer. Svi ostali upustili su se u trku za sticanjem materijalnih dobara i rezultat je vidljiv na svakom koraku.
Međutim, ali baš MEĐUTIM, kada se sredstva zamajavanja planete potroše, poseže se najstarijem zanatu na planeti, nije prostitucija, ako ste na to pomislili, već ratovima. Iza svih ratova do danas stajalo je i stajaće samo i isključivo destabilizovanje svakog pokušaja normalnog života većine naroda na planeti. U prilog tome može se odgovorno tvrditi da još od navodne istorije kojom se zasipamo čovek je uvek prvo razvijao oružja pa tek posle sve ostalo. Kažu da je život u „zanimljivim vremenima“ sve, samo ne zanimljiv. Slažem se. Na kraju, ako bih morao da se opredelim samo za jedan utisak, izdvojio bih nas, ljude. Mislim da smo se promenili. Zatvorili smo se u sebe, prestali da komuniciramo među sobom i uglavnom prestali da se družimo. Samo su ona dugogodišnja prijateljstva preživela. Možda sam stekao pogrešan utisak i voleo bih da jesam. Ali, dovoljno je da pogledam u istorijat poziva u svom mobilnom telefonu i steknem utisak koji sam prethodno opisao. Nedostaje mi ZAIR, nedostaje mi ona lepršavost svake emisije. Pogotovu, nedostaje mi otvorenost za objavljivanje svakog teksta. Međutim, stekao sam utisak da bi broj slušalaca današnjeg ZAIRA bio mnogo manji.
Dokle će ovako trajati, ne znam. Da li će se vratiti na staro? Nikada neće. Šta nam je činiti? Pojma nemam ali naslućujem. Lično govoreći, znam samo da radim i da ću raditi na očuvanju svih vrednosti stečenih pre ove „Četvrte industrijske revolucije“. Pa dokle izdržimo!
