Razvoj softvera nikada neće moći da se prepusti potpunoj automatizaciji – ljudski faktor će ostati ključan, a timovi će verovatno morati da budu još brojniji
Programerima se možda može oprostiti što brinu za svoja radna mesta u 2025. godini, ali Marco Caronna, GitLab-ov Field CTO, veruje da će krajnji rezultat usvajanja veštačke inteligencije biti veći timovi, a ne talas otpuštanja.
Novo istraživanje GitLaba pokazuje nagli porast korišćenja ove tehnologije u profesiji, pri čemu 99% ispitanika već koristi, ili planira da koristi – veštačku inteligenciju u celokupnom životnom ciklusu razvoja softvera.
Slično tome, više od polovine (57%) programera sada koristi više od pet alata za razvoj softvera. Ovaj priliv AI alata transformiše profesiju, a 75% ispitanika otkriva da će tehnologija „značajno promeniti“ njihove uloge u narednih pet godina.
Međutim, kako studija napominje, ovo stvara „paradoks“ za timove. Brige u vezi sa bezbednošću, usklađenošću i veštinama rastu, što podstiče preispitivanje tradicionalnih operativnih okvira.
Više od dve trećine (67%) ispitanika izjavilo je da veštačka inteligencija, na primer, čini upravljanje usklađenošću ‘još izazovnijim’ za njihove organizacije.
Govoreći za ITPro nakon objavljivanja izveštaja, Caronna je rekao da trenutni tempo promena u razvoju softvera znači da se mnoge kompanije ‘suočavaju sa problemima u održavanju koraka’.
To, međutim, nije zato što je veštačku inteligenciju teško koristiti. Naprotiv, rekao je za ITPro, ‘situacija je upravo suprotna’.
„Previše je lako za korišćenje, što u suštini znači da se većina kompanija koje su svesne pitanja usklađenosti, bezbednosti i troškova nalazi u situaciji gde usvajanje ovih novih alata postaje izuzetno složeno,“ objasnio je.
„Počinju da imaju probleme sa stanovišta usklađenosti i bezbednosti, jer putanja podataka postaje nejasna, a i sa aspekta troškova stvari postaju nešto izazovnije.“
Uspon ‘AI platformskog inženjeringa’
Rešenje, kako je Caronna sugerisao, biće evolucija praksi platformskog inženjeringa koje uzimaju u obzir veštačku inteligenciju, integrišući tehnologiju kroz različite timove kako bi se fino podesio životni ciklus razvoja.
Platformski inženjering se već dugo koristi kao način da se bezbednosni i regulatorni zahtevi ugrade u širi razvojni ciklus, stvarajući bližu sinergiju između timova za razvoj, bezbednost i operacije.
Međutim, iako AI može ubrzati razvojne prakse, on otvara nove površine rizika, na primer kroz propuste u AI-generisanom kodu. Više od tri četvrtine (78%) ispitanika posebno je istaklo ovaj problem, navodeći da su imali poteškoće sa kodom nastalim korišćenjem tzv. „vibe coding“ praksi.“
Imajući to u vidu, Caronna je sugerisao da bi unapređivanje prakse kako bi se kompenzovali potencijalni problemi moglo biti ključ za sigurnije procese razvoja obogaćene veštačkom inteligencijom.
„Očekujem da ćemo završiti sa praksom ‘AI platformskog inženjeringa’, ili će verovatno dobiti bolje ime. Nisam baš dobar u marketinškim porukama“, rekao je.
„To će biti tim stručnjaka koji razumeju kako da povežu različite agente, kako da ih nateraju da rade zajedno, a zatim da te sposobnosti objave korisnicima“, dodao je Caronna.
„Dakle, baš kao što timovi za platformski inženjering objavljuju funkcionalnosti koje se mogu koristiti kod provajdera u oblaku, lokalno i slično; postojaće sličan put za usvajanje AI“.
Shifting left je ključan
Ključna komponenta ove tranzicije biće usredsređen fokus na „shifting left“ kako bi se rešili preostali problemi sa AI.
Istraživanja pokazuju da je tehnologija već uticala na ovaj pomak. Studija kompanije Pynt, specijalizovane za AI bezbednost, iz maja 2025. godine, pokazala je da preduzeća intenziviraju napore da primene shifting left kako bi ojačala softversku bezbednost i rešila rizike povezane sa AI-jem.
„Stavljanje snažnijeg naglaska na bezbednost pomoći će u razbijanju dugogodišnjih barijera i uskih grla za timove programera“, rekao je Caronna. Shifting left u suštini pomaže da se problemi otkriju ranije u životnom ciklusu, sprečavajući glavobolje kasnije.
„Ako ne počnete da primenjujete praksu u kojoj bezbednost pomerate na sam početak procesa kodiranja, u tom trenutku vaši programeri će juriti bezbednosne probleme u produkciji“, rekao je za ITPro.
„Što ste bliže produkciji, to postaje skuplje da se isprave bezbednosni problemi, ali i problemi performansi ili funkcionalnosti“, dodao je Caronna.
„Dakle, realnost je da, kada govorimo o preduslovima za usvajanje AI-a, ovaj shifting left, potencijalno čak i shifting left testiranje, predstavlja preduslov koji mora da se desi. Kada se ti preduslovi ostvare, tek tada možemo ozbiljno da govorimo o usvajanju AI kako bismo podrazumevano pisali siguran kod“.
Programeri ne idu nigde
Prema Caronni i GitLabu, ovaj tranzicioni period će, na kraju, rezultirati većim timovima. Tri četvrtine (75%) ispitanika reklo je kompaniji da će, kako AI bude sve dublje integrisan u razvojne prakse, biti potrebno više inženjera.
Logika je da razvoj softvera nikada neće biti u potpunosti automatizovan, a preduzeća će želeti da ljudi ostanu uključeni u ceo životni ciklus.
Zaista, samo trećina ispitanika rekla je da bi imala poverenja u AI da obavlja svakodnevne zadatke bez ljudske provere. Ovo se ne odnosi samo na timove programera. Sa više AI alata, preduzeća se suočavaju sa većim rizicima u oblasti bezbednosti i usklađenosti, što znači da će verovatno biti potrebno više zaposlenih i u tim domenima.
Ovakva perspektiva ide protiv dominantnog sentimenta među mnogim programerima i akterima u industriji tokom protekle godine. Tokom 2025. godine, zabrinutost zbog uticaja AI na programere dostigla je vrhunac, podstaknuta alarmističkim komentarima vodećih figura u industriji.
Direktor Mete Mark Zuckerberg i direktor Salesforce-a Marc Benioff su nagovestili da programeri možda neće biti potrebni zbog ove tehnologije.
Caronna je rekao da se kompanije sada suočavaju sa dva puta. Mogu da se oslone na prednosti veštačke inteligencije, dozvoljavajući joj da podstakne budući rast i podrži kreiranje boljeg softvera, ili da upadnu u zamku razmišljanja da je to izgovor za smanjenje broja zaposlenih.
Mnoge kompanije su se odlučile za ovu drugu opciju, a to bi se na kraju moglo pokazati štetnim.
„AI ne zamenjuje u potpunosti programere“, rekao je. „AI će vam doneti povećanje produktivnosti, a u tom trenutku možete tu produktivnost da investirate u smanjenje troškova ili povećanje prihoda“.
„Ako, kao pametna kompanija, želite da poboljšate svoj gornji prihod umesto da smanjujete donji, tada ćete tu produktivnost uložiti u stvaranje još više mogućnosti za svoje korisnike“, dodao je Caronna.
„Više mogućnosti, generalno gledano, trebalo bi da znači više prihoda i povećanje gornje linije. To povećanje produktivnosti zaista može da obezbedi ogromnu konkurentsku prednost kompanijama“, zaključuje on.
Izvor: IT Pro
Foto: StockSnap, Pixabay
