Unapređeni propisi eliminišu diskriminaciju prilikom zapošljavanja – posebno žena

Unapređenje rodne ravnopravnosti dovodi do više stope zapošljavanja (posebno u ruralnim sredinama), povećava produktivnost i ima pozitivan uticaj na rast BDP-a.

Zašto je važna rodna ravnopravnost? Kakva je veza između rodne ravnopravnosti i ekonomskog razvoja?

Iako čine više od polovine ukupnog stanovništva, žene i devojke se i dalje suočavaju sa nejednakostima koje usporavaju socijalni i ekonomski napredak, a njihov doprinos globalnom BDP-u iznosi samo 37 procenata, kako pokazuju studije Grupacije Svetske banke. Zaključak je jasan – ekonomija ne može da dostigne pun potencijal ako polovina stanovništva nije u mogućnosti da joj doprinese u potpunosti.

Unapređenje propisa štedi vreme, novac i sprečava diskriminaciju

Neki propisi direktno ili indirektno dovode do rodne diskriminacije prilikom zapošljavanja. U mnogim slučajevima, ovo se može promeniti unapređenjem propisa, bez dodatnih troškova. Dobar primer takvog unapređenja je postupak u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova – Ovlašćenje pravnom licu za izdavanje registracionih nalepnica.

Prema zakonu koji je bio na snazi pre juna 2020. godine, svaka firma koja je izdavala registracione nalepnice morala je da prođe postupak za dobijanje ovlašćenja za pravno lice, kao i za zaposlenog koji će na ovim poslovima raditi puno radno vreme. Međutim, u nekim situacijama, postupak dobijanja ovlašćenja trebalo je nepotrebno ponoviti još jednom.

Ovlašćeno zaposleno lice, koje ode na privremeno odsustvo sa posla do 45 dana, je moglo biti zamenjeno drugim licem, koje će biti angažovano na određeno vreme. Međutim, ukoliko bi ovlašćeno zaposleno lice bilo odsutno duže of 45 dana (trudničko ili porodiljsko bolovanje, bolovanje zbog bolesti dece ili bolesti zaposlenog itd.), pravno lice je bilo u obavezi da ponovo podnese zahtev za ovlašćenje zaposlene osobe, koja će menjati stalno zaposlenog na odsustvu.

Podnošenje novog zahteva za ovlašćenje je skupo i predstavlja administrativno opterećenje.

Da bi se izbeglo administrativno opterećenje i dodatni troškovi, preduzeća su na ovim radnim mestima radije zapošljavala muškarce.

Optimizacija podstiče zapošljavanje žena

“Jednakost polova je, pre svega, pravo na jednake mogućnosti u društvu. Svaki propis koji nas diskriminiše, kada je reč o našem pravu da imamo i podižemo dete i da istovremeno radimo kao naše kolege muškarci, je neprihvatljiva.” – zajednička izjava žena koje smo intervjuisali, Fokus grupa, Loznica, 18. septembar 2018.

Nakon identifikovanja ovog nepotrebnog problema, eksperti Projekta za unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji, u saradnji sa partnerima u Ministarstvu unutrašnjih poslova, preporučili su optimizaciju odnosno produžetak prvobitnog perioda, tokom koga se za zaposlenog, koji je odsutan sa posla, mora naći zamena, sa 45 dana na 12 meseci. Ministarstvo je u junu 2020. godine usvojilo Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila, čime je počela primena ove novine.

Ova izmena znači da će pravno lice moći da zaposli novu osobu, kao zamenu za rad na izdavanju registracionih nalepnica, na osnovu ugovora na određeno vreme, ali da neće morati ponovo da podnosi zahtev za dobijanje ovlašćenja za novozaposlenog u periodu od 12 meseci.  

Ova promena će smanjiti troškove za preduzeća i iz rodne perspektive, isključiti moguću diskriminaciju žena, koje uzimaju porodiljsko odsustvo ili bolovanje zbog nege deteta dok su na ovom radnom mestu.

„Podržavam smanjenje administracije uvek kada je to moguće. To čini poslovanje lakšim, smanjuje troškove, a povećava zaradu. Doprinosi većoj profitabilnosti tako da možemo da otvaramo nova radna mesta i zapošljavamo više ljudi!” – istakao je Petar P. vlasnik pravnog lica koje bavi izdavanjem registracionih nalepnica za automobile.

Šta kaže statistika iz rodne perspektive

Statistički podaci pokazuju da je broj žena sa višim obrazovanjem dvostruko veći u poređenju sa muškarcima.

Gorenavedeni podaci dovode do pretpostavke da većina ovlašćenih zaposlenih koji rade na poslovima izdavanja registracionih nalepnica treba da budu žene. To samo po sebi nije problem, već je i poželjno.

Smanjenje rodne nejednakosti od velikog je značaja u Srbiji, posebno uzimajući u obzir da stopa zapošljavanja žena iznosi 38 procenata u poređenju sa stopom zapošljavanja muškaraca koja iznosi 53 procenta. Pored toga, razlika u zaradi između muškaraca i žena tokom 2014. godine iznosila je 8.7 procenata, što znači da su žene bile manje plaćene od muškaraca za 8.7 procenata, kako je navedeno u publikaciji Republičkog zavoda za statistiku Srbije „Žene i muškarci u Republici Srbiji“. 

Argument se takođe zasniva na procenama rodne ravnopravnosti koje je sprovela Evropska unija i koje, između ostalog, ističu da su „primetni i izazovi u oblasti jednakih mogućnosti na tržištu rada, ukazujući da radno zakonodavstvo tek treba u potpunosti primeniti, posebno u vezi sa otkazom trudnica i žena na porodiljskom odsustvu … “ (Indeks rodne ravnopravnosti za Republiku Srbiju, Vlada Srbije, decembar 2016.).