TOP 100 CIO 2020 – dodeljene nagrade najboljim IKT projektima u 2019. godini

0

Zbog trenutnog stanja sa Covid-19 virusom događaj koji je trebalo da se održi početkom maja 2020. godine, pomeren je na 8. oktobar. Pri tome je sam događaj skraćen – od celokupne manifestacije sa prezentacijama kompanija, ostala je samo svečana večera na kojoj se tradicionalno dodeljuju nagrade.

Poslednjeg dana zelenog pojasa u trećem talasu Covid-19, manifestacija je održana u ambijentu broda Jahting kluba Kej. Na skupu je bilo manje od 50 zvanica, saglasno tada važećoj epidemiološkoj situaciji. Program je vodila Ivana Milenković.

Skup je prepoznao koliko je uloga CIO-a u današnjem poslovanju važna. Iako su projekti vezani za timove, osnovni cilj ovog događaja je bio isticanje značaja IKT odeljenja u kompanijama, kao i važnost rukovodilaca od kojih uglavnom zavisi kako će se i kojom dinamikom obavljati post-Covid-19 Digitalna transformacija u kompanijama na domaćem tržištu. Da li će put ka digitalnoj ekonomiji Srbije biti savremeni autoput ili trnovita staza puna prepreka i zamki u direktnoj je vezi sa njihovim uspehom u radu.

Skup su najpre pozdravili oranizator Petar Kočović i kapetan Petar Đorđević.

Organizator skupa – Petar Kočović

Žiri je bio u sastavu: profesor dr Božidar Radenković sa Fakulteta organizacionih nauka, doktor Vladan Pantović iz Centra za digitalno poslovanje, Milovan Matijević iz firme Mineco i profesor dr Dragan Ćosić.

U prvoj kategoriji su bili projekti koji su završeni 2019. godine. Jednu od tri nagrade je dobio dr Mihailo Jovanović iz Kancelarije za informacione tehnologije za projekat Elektronske uprave.

Sledeću nagradu u istoj kategoriji dobio je Darko Savić, pomoćnik izvršnog direktora Sektora za naplatu putarine Srbija puta. Gospodin Savić je u JP „Putevi Srtbije“ vodio Pilot projekat kontrole korišćenja autoputa pod naplatom: deonica Beograd-Niš. Projekat, odnosno Sistem za unapređenje kontrole i nadzora naplatnog sistema.

U istoj kategoriji dodeljena je još jedna nagrada. Za projekat MONDO, koji je stalno u razvoju, ali je punu implementaciju zabeležio 2019. godine, nagradu je dobio Stefan Tomašević iz komapnije Wireless Media, članice Adria Media Grupe.

U kategoriji dva, a to su projekti koji su prevazišli startup fazu, našao se projekat kompanije QA Cube iz Novog Sada. Vođa projekta je Marko Milikić, a značaj tog projekta je prepoznala i švajcarska USB banka koja ga i sama koristi u oblasti izveštavanja. Stoga se projekat sa pravom može nazvati “svetski, a naš”.

Marko Milikić – QA Cube

Treća kategorija je pripala startap kompanijama. Tu je posao žiriju bio najteži.  Ipak Server Bytes iz Niša i Filip Pavlović sa pravom dobijaju ovu nagradu. Izbor je otežavala i činjenica da firma ima dva ravnopravna osnivača.

Filip Pavlović je jedan od dva osnivača i CIO kompanije ServerBytes. Njegov glavni zadatak je da radi na razvoju proizvoda, marketingu i prodaji. U svojoj karijeri je radio na razvoju softvera, bio je arhitekta softvera i rokovodilac projekata. Dok je radio na razvoju igara, video je priliku da unapedi alate za igrice. To mu je kasnije omogućilo da osnuje kompaniju ServerBytes.

Predrag Spasojević (Digitkom) i Filip Pavković (Serverbytes)

Četvrta kategorija je bila namenjena IKT Influenserima. Ona je zasluženo otišla veteranu Milanu Brujiću iz Pošte Srbije za smeo poduvat iz davne 1983. godine kada je doneta odluka da se finansira domaći razvoj šalterskog računarskog sistema Pošte. Tako je Srbija, prva u Evropi, imala ovo rešenje i to par godina pre Pošte Nemačke. Detalje iz tog vremena je evocirao Dragan Praštalo, prošlogodišnji dobitnik u istoj kategoriji iz Energodate, koja je napravila prvi sistem.

Dragan Praštalo i Milan Brujić (Pošte Srbije)

Poslednja nagrada je bila u kategoriji IKT novinarstva, koja nosi ime Zorana Modlija. Ove godine nas je prerano napustio neponovljivi Zoran Modli. Zoran je bio srpski novinar, voditelj, radijski disk-džokej, pilot i instruktor letenja. Bio je veoma popularan radio voditelj tokom osamdesetih kada je imao emisiju „Ventilator 202“. U njegovim emisijama se prvi put čulo škripanje i cvrčanje računarskih programa kada je Dejan Ristanović doneo jednu rutinu za Spektrum na magnetskoj kaseti i pustio je u program. Poseban entuzijazam je ova emisija izazvala početkom 1984. godine kada su se u etar emitovali programi za prvi domaći računar u samogradnji „Galaksija“. Od tog momenta, njegove radio rok end rol emisije dobijaju, u to doba, nov prizvuk visokih tehnologija, a on za sebe koristi naziv radio-haker. Karijeru „Ventilatora“ završava 1987. godine i posvećuje se više karijeri pilota na velikim putničkim avionima. Poslednje IT emisije koje je vodio i uređivao bile su u okviru Polarotora.

Sa dopuštenjem porodice Modli od ove godine nagrada za životno delo i uticaj na razvoj IKT-a nosi njegovo ime i dodeljuje se prvi put. Ovog puta, a takva će biti praksa i ubuduće, ova nagrada se dodelila prema posebnim kriterijumima. Nju je ove godine zasluženo dobio gospodin Stanko Stojiljković.

Sponzori događaja su bili kompanije Centili i EnelPS iz oblasti IKT-a, kao i Budimka, koja je svim gostima podelila prigodne poklone u obliku sokova i džemova, kao i vinarija Bikicki u čijem asortimanu vina su uživali i prisutni na ovom skupu. Na ovom događaju je bilo obavezno nošenje maski, a sponzor maski je bila kompanija CCSS. Elektronske displeje je obezbedila kompanija Digitkom.

Share.

Leave A Reply