Piše: Dejan Ilić
Pisanje teksta o Modliju, veliki je izazov, barem za mene. U vreme kada nas je napustio, vladala je globalna zbunjenost. Bogu hvala, prošla je. Sa kakvim posledicama? Teško pitanje na koje nemam odgovor. Ono što je vidljivo je da smo se svi, manje ili više promenili. Uglavnom na gore.
Na radijskim programima koje je Zoran voleo, ništa se nije promenilo. Dobro, možda su ipak postali gori. Stvar ukusa, neko će reći a ja ću se složiti.
Ipak, mislim da sam potpuno postao „oldtajmer“. Pre svega zbog reči koje čujem oko sebe. Na prvo mesto bih stavio nerazumevanje između mase i težine. Znate ono: „Koliko je ovo teško?“ Pa ako mu kažete 800 Njutna, ma bolje da ne kažete.
Primetio sam da je sada moderna reč „preferiranje“. Možda bi razumljivije bilo reći radije? Validiranje nas je poplavilo kada su uvedeni oni „validatori“ u vozila GSP u Beogradu, a ti koji su to uveli, nisu našli reč iz našeg jezika. Posle se neko setio da te uređaje nazove uređajima za očitavanje autobuskih karata, ali džabe. Po „difoltu“ to se koristi umesto da se koristi reč podrazumevano. A tek moji ljubimci poput transparentnih benefita, e to je posebna tema. Međutim, izgleda samo svi u nekoj komi jer, čak i na javnim skupovima koristi se ovaj medicinski opis, jer je teško reći zarez ili zapeta.
Mogao bih ovako „letnji dan do podne“ ali ne da „cedim suvu drenovinu“ već da se iščuđavam. Šta ću dobiti? Ništa. Oni koji su u manjini, pročitaće ovaj tekst do kraja. Oni koji su u većini, jednostavno će preći na sledeći tekst. Moderni „Don Kihotizam“ razume sve manje i manje čitalaca.
Setih se da sam pre gotovo dve decenije čitao tekst jedne zabrinute majke, koja je predvidela da će u to vreme najpoznatije folk zvezde sa svojim hitovima jednog dana biti u kategoriji muzičkih klasika. Inače, umesto reči predviđanje, danas je moderna reč „predikcija“. Sve ovo pada u vodu kada vam neko spomene reč edukacija. Baš sve. Reč obrazovanje se očigledno izbegava jer, u osnovi joj je reč obraz…
Sve u svemu, dobri smo. Hrabro se borimo istovremeno sa veštačkom inteligencijom i prirodnom neinteligencijom.
Ovo vam je svima manje ili više od mene poznato. Ako bi ste me pitali za neku preporuku, jedina bi bila da još više negujete najstarija prijateljstva. Jedino su ona vredna. Samo sa ljudima sa kojima smo pojeli „džak soli“ možemo nekako da nađemo rešenje. Uvek je važila ona izreka a za one koji ne znaju reč izreka za svaki slučaj da napišem „sentenca“: Zajedno smo jači!
Eto i optimizma nama koji u to verujemo i nesebično šaljemo našem dragom kapetanu Modliju u nebeske visine!
