Slobodno možemo reći da gotovo sve najuspešnije svetske kompanije svoje procese sagledavaju kroz prizmu Lean–a. Dobra vest je da sve više domaćih kompanija i privrednika takođe Lean metodologijom poboljšavaju svoje procese i svoje poslovanje.
Iako je Lean kao metodologija nastao polovinom prošlog veka u proizvodnim pogonima japanske Toyote, tek u poslednjih nekoliko godina srpska privreda prepoznaje benefite ove, svetski priznate i poznate metodologije koja je za svoj osnovni subjekt interesovanja izabrala proces. Danas, kada na internet pretraživaču ukucate pojam Lean najčešće se pored ovog termina pojave i termini Kaizen i Six Sigma.
Ovaj tekst je nastao upravo iz potrebe da se čitaocima što više približe ova tri koncepta. Konsultanti iz konsultantske kuće Tecor Consulting, koja se pre svega bavi optimizacijom proizvodnih procesa naglašavaju da neretko klijenti traže implementaciju Kaizena ili Six SIgme misleći na Lean i slično. S toga ćemo se potruditi da Vam kroz ove redove približimo ova tri izuzetno efikasna pristupa u borbi za opstajanje i održivost kako na domaćem, tako i na svetskom tržištu.
Lean i Kaizen izvorno
Kao što smo na početku naveli teorija kaže da je Kaizen nastao 50 tih a Lean 80 tih godina prošlog veka u ratom razrušenom Japanu, odnosno u tada skoro potpuno nekonkurentnoj auto industriji. Ipak ako šire sagledamo, slobodno možemo reći da obe metodologije na svojevrstan način postoje od kako postoji i razvija se misleći čovek – homo sapiens jer su preteče samog Kaizena tradicionalni majstori i zemljoradnici koji su oduvek u svojim poslovima konstantno tražili načine kojima mogu da poboljšaju svoj rad. To je prosto deo socialne kulture. Danas se već u osnovnim školama japanska deca uče da svakoga dana budu makar za 1% bolji od prethodnog dana.
Izvorno naziv Lean metodologije zapravo je Toyota Prodicting System. Tojotini konsultanti Masaki Imai i Taiči Ono uz pomoć kolega iz Amerike – Edvardsa Deminga i Džozefa Džiurana, ne sluteći da zapravo stvaraju jednu od najmoćnijih metodologija koja će se ubrzo potpuno popularizovati u svetskoj industriji, odlučuju da naprave maksimalne uštede u proizvodnim procesima, pre svega kroz implementaciju 5S uređenja radnog prostora, preventivnog održavanja opreme i eliminaciju kako lagera gotovih proizvoda, tako i međuprocesnih zaliha.
Valjalo bi napomenuti da se još početkom 20tog veka radilo na tome da se procesi u proizvodnji optimizuju. Tako je američki Ford u svojoj proizvodnji imao, na žalost ne tako uspešan pokušaj uvođenja standarda i Takt time proizvodnje. Kao što smo već napomenuli 1950ta godina uzima se kao godina utemeljenja alata poput 5S – a, Just In Time proizvodnje, Jidoke, Kanbana i Totalnog produktivnog održavanja. Da bi se iz svega dotadašnjeg, 80tih godina razvio Total Quality menadžment. 90tih godina sve do tada utelotvoreno Amerikanci nazivaju Lean Production, a početkom ovog veka ceo koncept dobija naziv Agilna proizvodnja. Danas, nakon više od 70 godina trajanja, Lean i Kaizen deo su Proizvodnje Svetske Klase, koja se kao koncept poslednjih nekoliko godina širi i u domaćim kompanijama.
Lean je američki termin i može se prevesti kao „vitko“ ili „tanka linija“ i u fokusu ove metodologije je borba protiv svih suvišnih elemenata u procesu, tzv. Rasipanja. To je težnja da proces sadrži isključivo faze i elemente za koje je klijent spreman da plati uz aktivno uključivanje svih učesnika u samom procesu.
Lean metodologija ili Lean filozofija?
Često se čuje Lean metodologija ili Lean filozofija. O čemu se tu zapravo radi? I jedan, i drugi termin su potpuno ispravni. Lean jeste metodologija zato što svi alati kojima se koristi imaju jasan nedvosmislen sled i motodološke korake za implementaciju. Dešava se da kompanije slučajno ili namerno zanemare odnosno nepravilno implementiraju neki od koraka i na taj način ne uspeju da u potpunosti optimizuju svoje procese. Takođe, Lean je i filozofija – način kreativnog razmišljanja i u potpunosti se može primeniti na sve aspekte ne samo poslovnih procesa već i u svakodnevnom životu. Tako na primer, odvesti automobil na redovan servis nije ništa drugo nego mali segment Lean koncepta.
Kaizen
Kaizen spada u kategoriju filozofije kontinuiranog poboljšanja koja se temelji na ideji da male postepene promene mogu dovesti do sjajnih rezultata u poslovanju i svakodnevnom životu. Sam termin KAIZEN znači promena na bolje (kai = promena, zen = bolje) i naglašava stalni napredak kroz male korake, umesto velikih, iznenadnih promena.
70tih godina koncept Kaizena postaje integralni deo japanske poslovne kulture, primenjivan ne samo u proizvodnji nego i u uslužnim delatnostima. 1986. godine Masaki Imai napisao je knjigu “Kaizen” koja je kako teoretičari tvrde najviše doprinela popularizaciji ove metodologije u zapadnom svetu. Ubrzo Kaizen doživljava globalnu svetsku primenu i već 90tih godina izbacuje u sam svetski poslovni vrh komapnije poput General Electric – a, Nintenda, Apple – a, Disney – a i mnogih drugih. Ova filozofija postala je globalno popularna zbog svoje jednostavnosti i praktične primene u različitim industrijama i sferama života, promovišući ideju da uvek postoji prostor za unapređenje.
Šta je Six Sigma?
Six Sigma je metodologija za poboljšanje kvaliteta i efikasnosti poslovnih procesa usmerena na smanjenje varijacija i otklanjanje grešaka kako bi se postigli visoki standardi u performansama. Razvijena je od strane inženjera Bila Smita u kompaniji Motorola 80tih godina prošlog veka, a kasnije popularizovana kroz njenu primenu u General Electricu. Osnovni ciljevi Six Sigme su smanjenje varijacija kako bi se osigurala doslednost u proizvodnji i pružanju usluga, smanjenje defekata i poboljšanje efikasnosti. Osnovni postulat Six Sigma metodologije glasi „ukoliko je kvalitet procesa dovoljno dobar, kvalitet proizvoda je neosporan“.
Six Sigma optimizuje korišćenje resursa, smanjuje otpad i povećava produktivnost kroz male eksperimente koji su znatno jeftiniji od direktnog eksperimentisanja u samoj proizvodnji. Ova metodologija podrazumeva pet nivoa stručnosti: Beli pojas, Žuti pojas, Zeleni pojas, Crni pojas i Master Crni pojas.
Razlike
Kada govorimo o razlikama između Leana, Kaizena i Six Sigme, Lean se fokusira prvenstveno na eliminaciju rasipanja, a Six Sigma na smanjenje varijacija i defekata. Kaizen je usmeren na kontinuirano poboljšanje kroz male korake, a Six Sigma je više struktuisana, kvantitativna metodologija koja pre svega koristi analizu podataka.
Sva tri koncepta predstavljaju komplementarne pristupe za poboljšanje poslovnih procesa, svaki sa svojim jedinstvenim fokusom i alatima. Iako različiti po pristupu, svi ovi sistemi imaju zajednički cilj – stvaranja vrednosti na najoptimalniji način i povećanje zadovoljstva kupaca. U kombinaciji oni pružaju jedinstveni okvir za poboljšanje koji kompaniju mogu lansirati u sam poslovni vrh. Bez obzira na spečifične izazove, primena ovih metodologija može i te kako obezbediti dugoročni renome i konkurentnost bilo koje kompanije.
Tekst priredio: Ivan Milanović, Tecor Consulting
