U Privrednoj komori Srbije održana je konferencija: „JAVNE NABAVKE IZ UGLA PONUĐAČA“ koju su zajenički organizovali Uprava za javne nabavke i Privredna komora Srbije, uz podršku Programa za razvoj Ujedinjenih nacija i Kraljevine Švedske.
Na konferenciji su predstavljeni rezultati istraživanja stavova preduzeća o javnim nabavkama u Srbiji u 2014 i 2015. godini. Istraživanje je rađeno u junu 2015. godine na uzorku od 1009 preduzeća.
Ključne nalaze istraživanja predstavila je dr Jovanka Vukmirović ističući da je opšti stav preduzeća u pogledu javnih nabavki preovlađujuće neutralan i pozitivan (64%) s obzirom da gotovo polovina anketiranih (48%) ima neutralan stav, a 15,4% pozitivan. Negativan stav ima 35%. Kada se kaže „javna nabavka“ ponuđači najčešće pomisle na „tendere, kao nezaobilaznu stvar“, „priliku za posao“ i „dosta dokumenata i vremena, a visok rizik“.
Dr Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke istakao je kao najznačajniju promenu u 2014. godini u javnim nabavkama veliko smanjenje nekonkurentnih postupaka javnih nabavki, tačnije pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, čije je učešće smanjeno sa 17% u 2013. godini na svega 5% u 2014. godini.
„Na taj način je ponuđačima omogućeno da na transparentan način i bez ograničavanja konkurencije dolaze do posla. Od posebnog značaja je da takva mogućnost postoji kod javnih preduzeća koja su najveći kupci na tržištu javnih nabavki gde učestvuju sa 55% u ukupnoj vrednosti nabavki, a u ovoj kategoriji su se posebno istakli Elektromreža Srbije i Elektrovojvodina koji su imali, u 2014. godini, učešće pregovaračkog postupka ispod 1% što treba da posluži kao pozitivan primer i drugim naručiocima“ – istakao je Jovanović.
Prema rečima dr Vukmirović, gotovo ¾ anketiranih preduzeća izjavilo je da je učestvovalo u postupcima javnih nabavki tokom 2014 i 2015. godine, što ukazuje na visok stepen zainteresovanosti preduzeća za javne nabavke.
Prosečan procenat uspešnosti učešća preduzeća u postupcima javnih nabavki iznosio je 34%. Anketirana preduzeća su učestvovala, u proseku, u 38 postupaka javnih nabavki, a pobeđivala su u 13, što znači da su dobijala posao na svakom trećem tenderu na kome su učestvovala.
Daleko najznačajniji izvor informacija o javnim nabavkama za ponuđače je predstavljao Portal javnih nabavki (70%).
Istraživanje je pokazalo da 4/5 preduzeća redovno prati informacije o javnim nabavkama preko Portala. I pojedninačne ocene u pogledu transparentnosti i korisnosti Portala su visoke: ¾ ispitanika je ocenilo dobrim ocenama transparentnost i korisnost Portala za javne nabavke.
O značaju i korisnosti Portala govore i podaci da je u 2014. godini objavljeno preko 60.000 javnih nabavki u poređenju sa 20.000 u 2012. godini i da je broj poseta po kvartalu udesetostručen – sa 50.000 u 2012. na 500.000 posetilaca po kvartalu u 2014. godini. Sve ovo govori u prilog visokom stepenu transparentnosti javnih nabavki.
Prema rečima dr Vukmirović, glavne zamerke na Portal odnosile su se na na njegovu preglednost i lakoću korišćenja što je konstatovala 1/3 anketiranih preduzeća. „Do kraja ove godine učinićemo značajna poboljšanja na unapređivanju pretrage Portala jer to ima direktnog uticaja na učešće ponuđača u postupcima. Ako ne mogu lako da dođu do potrebne informacije o postupku, ponuđači neće ni učestvovati u njemu jer, po pravilu, nemaju dovoljno raspoloživog vremena za složeniju pretragu“, istakao je Jovanović.
Takođe su date preporuke da se na Portalu objavljuju planovi nabavki i procenjene vrednosti. Ponuđači imaju stav da ako se procenjena vrednost ne objavljuje, „povlašćeni“ ponuđač je može saznati od naručioca, a ostali će ostati uskraćeni za informaciju i njihove ponude neće biti konkurentne.
Pored lakoće dolaženja do informacija o javnim nabavkama sledeći značajan faktor koji utiče na to da li će preduzeća učestvovati u postupku javne nabavke ili ne jeste percepcija da li je tender namešten ili ne. U 40% slučajeva preduzeća su izjavila da su unapred znala da su postupci „namešteni“, a najčešći pokazatelji bili su tehničke specifikacije i rokovi (57%). Isticali su slučajeve da su se postavljali nerealno kratki rokovi i time eliminisala konkurencija, a onda se omogućavalo firmi koja je dobila posao da, putem aneksa, produži rokove za izvršenje posla. Kriterijum „najniža cena“ za veliki broj preduzeća je gotovo siguran znak da je tender namešten.
Preduzeća su istakla da naručioci koriste kriterijum „najniže cene“ često iz neznanja i nepoznavanja predmeta nabavke i tržišta. Stoga je neophodna edukacija lica koja rade na poslovima nabavki kod naručilaca.
Preduzeća ne učestvuju u postupcima javnih nabavki i ako su uslovi za učešće suviše strogo postavljeni, zatim ukoliko procene da treba da potroše previše vremena, a da je očekivana zarada nesrazmerno niska, tj. posao je „mali“ u odnosu na „administraciju“ koju treba obaviti .
Sa druge strane, preduzeća su veoma povoljno ocenila korisnost Registra ponuđača koji se vodi kod Agencije za privredne registre da im značajno štedi vreme i novac za učešće u postupcima javnih nabavki. Potvrda toga je da se 70% anketiranih upisalo u Registar.
Kao poseban problem u javnim nabavkama preduzeća su istakla da naručioci kasne sa isplatom (40%) ili im uopšte ne plate (18%). „Kašnjenja u plaćanju od po nekoliko meseci posebno pogađaju manja preduzeća koja se neretko zaduže kod banaka da bi nabavila repromaterijal i moraju svoje obaveze prema banci da redovno izmiruju, dok čekaju naručioca da im plati. Imajući u vidu da mala preduzeća imaju male ili nikakve finansijske rezerve, ovakvi slučajevi mogu da se završe i njihovim bankrotom“ ukazao je Jovanović.
U pogledu troškova koje ponuđači imaju da bi učestvovali u postupcima javnih nabavki, za oko polovinu ispitanika oni su se kretali od 10 do 50 hiljada dinara. „Istraživanje je pokazalo da su ponuđači veoma osetljivi na i najmanji trošak jer veoma vode računa o svakom dinaru. Polaze od stava da „svaki papir košta“ pa bi svako smanjenje administrativnih troškova imalo pozitivne efekte na učešće ponuđača u postupcima javnih nabavki“ ukazala je dr Vukmirović.
„Činjenica da većina ponuđača (njih 63%) smatra da osrednje ili malo poznaje Zakon o javnim nabavkama, ukazuje na potrebu nastavka edukacije ponuđača, a posebno malih i srednjih preduzeća, što Uprava već sprovodi tokom poslednjih godinu dana u saradnji sa Privrednom komorom Srbije“, ocenio je Jovanović.
Ponuđači su konstatovali da je sam proces javne nabavke dobro i precizno uređen i standardizovan, a da je potrebno unaprediti fazu pripreme za javnu nabavku u kojoj se vrši određivanje potreba naručioca i istraživanje tržišta. Takođe je potrebna efikasnija kontrola na koji način se izvršava ugovor „na terenu“, u praksi jer se dešava da se ugovori jedno, a ponuđač, neretko i u dogovoru sa naručiocem, isporuči drugo i po svojstvima, kvalitetu i količinama“, sumirao je dobijene rezultate fokus grupa dr Jovanović.
Više od 4/5 preduzeća (83%) smatra da borba protiv korupcije u javnim nabavkama nije moguća bez aktivnije uloge policije, tužilaštva i sudova.
