Više od 70 odsto kompanija očekuje porast prihoda do kraja 2022. godine, a kada je reč o narednoj godini, taj procenat iznosi gotovo 80 odsto, pokazuje studija međunarodne konsultantske kuće Horváth, objavljena krajem juna ove godine. U istraživanju je učestvovalo 280 izvršnih, finansijskih i direktora ostalih sektora u kompanijama iz Srbije i još 17 zemalja. Njihova ključna ocena je da je uticaj sukoba u Ukrajini na prvobitno planiranu prodaju bio relativno nizak te da se ni gubitak Rusije kao tržišta nije značajnije odrazio na prihode kompanija.
Za stručnjake iz 10 oblasti poput bankarstvа i finansijа, automobilskе industrijе, energetikе, transportа, medicinskе tehnologijе, postoji više objašnjenjazašto je većina kompanija uprkos stagnaciji obima prodaje uspela da poveća profit. Ovo se odnosi i na kompanije koje su u proteklom periodu izgubile Rusiju kao tržište, a jedno od glavnih objašnjenja za ovaj paradoks je trenutna inflacija. Veliki broj narudžbina u proteklom periodu upućuje na dobre prognoze za 2023. godinu. U međuvremenu, poremećaji u lancima snabdevanja i nestašice materijala dovele su do nemogućnosti zadovoljenja ove rastuće potražnje.
„Unapređenje situacije u sferi distribucije ponovo će otvoriti prostor rastu proizvodnje i povećanju prihoda. Čak tri od četiri kompanije očekuju povećanje prodaje, a najveći rast može se očekivati u industriji transporta i logistike, koja je bila veoma pogođena krizom uzrokovanom kovidom-19 i koja se sada oporavlja. S druge strane, očekuje se da će kašnjenja u isporuci tokom ove godine na neke industrije imati negativne efekte, kao što je, na primer, automobilska. Ipak, zbog velike potražnje za automobilima i dalje postoji blago pozitivno raspoloženje i optimizam“, kaže Maria Boldor iz konsultantske kuće Horváth.
Čak ni trenutni sukob u Ukrajini nije imao većeg uticaja na prihode industrija kao što su transport i logistika, bankarstvo i energetika. Štaviše, istraživanje je pokazalo da su neke kompanije u energetskom sektoru imale koristi od skoka cena sirovina i iskoristile priliku da nesrazmerno povećaju cene sopstvenih proizvoda. Istovremeno, rast troškova proizvodnje osetila su preduzeća iz oblasti biotehnologije, nafte, hemikalija i građevinarstva.
„Ove industrije su snažno pogođene poremećajima u lancu snabdevanja, nestašicama materijala i rastom cena sirovina i energenata, što je direktno prouzrokovala novonastala situacija. Njihova prednost je što mogu da prenesu većinu povećanja cena na svoje kupce, dok neke kompanije, kao što su dobavljači automobila, mogu preneti samo mali deo povećanja troškova“, pojašnjava Boldor.
Upravo je poskupljenje energenata i sirovina glavni ekonomski izazov trenutnog rata u Ukrajini, a dugoročno rešenje ovog problema Maria Boldor vidi u kreiranju otpornijih lanaca snabdevanja.
„Preduzeća čiji su procesi snabdevanja zaštićeniji od spoljnih faktora manje su podložna negativnom uticaju poskupljenja cena sirovina. Ovo omogućava kompanijama da, sa jedne strane, adekvatno odgovore na postojeću tržišnu potražnju i, sa druge, stvore mehanizme koji će im pomoći da se u budućnosti lakše nose sa rizicima koji mogu proisteći iz trenutne globalne situacije“, ističe Boldor.
