Kompanije se previše fokusiraju na jednostavne zadatke AI kodiranja, umesto da preurede šire poslovne procese.
Prednosti AI kodiranja do sada su bile ‘beznačajne’, pokazuje novo istraživanje, jer se programeri bore da iz tehnologije izvuku jasne i merljive koristi.
To je ocena kompanije Bain & Company nakon analize uticaja generativne veštačke inteligencije na razvoj softvera – i nedostatka većih rezultata od primene ove tehnologije do danas.
Izveštaj navodi da AI asistenti za kodiranje mogu preuzeti i do 40% posla programera, uključujući ispravljanje grešaka, održavanje, razvoj koda, pregled i validaciju.
Međutim, to još uvek nije dovelo do ozbiljne transformacije kada je reč o široj operativnoj efikasnosti.
„Softversko kodiranje bilo je jedno od prvih područja u kojem je primenjena generativna veštačka inteligencija, ali uštede su bile beznačajne“, navodi konsultantska kuća.
Jedan od razloga za to je činjenica da samo kodiranje čini manje od 40% radnog dana softverskog inženjera, što ograničava uticaj generativne AI ukoliko se ne ubrzaju i drugi aspekti njihovog posla.
Kompanija Bain dodaje da je dve trećine softverskih firmi uvelo alate zasnovane na generativnoj AI, ali da je njihovo usvajanje među programerima i dalje nisko. Oni koji koriste AI asistente beleže do 15% rasta produktivnosti, ali se to vreme ne koristi za poslove veće vrednosti.
„Čak ni ti skromni dobici ne prevode se u pozitivne rezultate“, dodaje konsultantska kuća.
Izveštaj Bain-a uklapa se u prethodna istraživanja koja su pokazala da alati za kodiranje zapravo mogu usporiti softverske inženjere, delimično zato što su morali da ispravljaju veliki deo koda koji je generisala AI.
Slično istraživanje kompanije Atlassian ukazalo je i na „neočekivani paradoks“ u razvoju softvera uz pomoć AI. Programeri su u proseku štedeli oko 10 sati nedeljno koristeći ove alate, ali su „organizacione neefikasnosti“ sputavale šire dobitke u produktivnosti.
Kako pobediti sa AI kodiranjem
Bain tvrdi da je odgovor – više AI. Studija je pokazala da kompanije koje ostvaruju najveće koristi primenjuju AI kroz ceo životni ciklus softvera i izvan samog kodiranja.
„Ako AI ubrzava kodiranje, onda i pregled koda, integracija i objavljivanje moraju biti ubrzani kako bi se izbegla uska grla“, navodi kompanija, ističući da je Netflix uspešno „pomaknuo ulevo“ kako AI kod ne bi bio zakočen drugim delovima procesa.
Najbolji način da se poveća povraćaj ulaganja u AI, prema Bain-u, jeste redizajn procesa radi efikasnije upotrebe tehnologije, kao i korišćenje vremena ušteđenog AI kodiranjem za poslove veće vrednosti.
„Vodeći korisnici tretiraju generativnu AI kao fundamentalnu transformaciju životnog ciklusa razvoja softvera, a ne kao jednokratan projekat“, navodi se u izveštaju.
Oni primenjuju pristup ‘od budućnosti ka sadašnjosti’ kako bi iznova osmislili ceo životni ciklus razvoja softvera oko generativne AI, duboko je ugrađujući u radne tokove i skalirajući je na nivou cele organizacije. Oni je uključuju u procese razvoja i šire kroz različite slučajeve upotrebe.
Sve to bi trebalo da postane lakše sa usponom agentske AI, dodaje kompanija, jer će agenti moći bolje da upravljaju višestrukim fazama razvoja.
Lideri pronalaze uspeh sa AI
Uprkos svemu, Bain i dalje savetuje da primena generativne AI u širim procesima, a ne samo u kodiranju, povećava prihode onima koji su predvodnici u implementaciji.
Neke kompanije već ostvaruju dobitke od 10% do 25% skaliranjem tehnologije kroz ključne radne tokove, dodaje se.
„Ako ste još uvek u pilot-fazi, opasno zaostajete“, istakao je Dejvid Kraford, predsednik Bain-ove globalne prakse za tehnologiju, medije i telekomunikacije, u izveštaju.
Za kompanije koje se bore da održe korak, Bain savetuje izlazak iz „eksperimentalnog režima“ i praćenje primera onih koje su već pronašle uspeh, jer su „uspostavile ponovljiv model koji drugi sada mogu slediti – zasnovan na robusnoj metodologiji, analitičkim alatima i jasnim reperima.“
Nicole Kobie
Izvor: IT Pro
Foto: softradixtech, Pixabay
