Masovnost i dostupnost novih tehnologija omogućuju cyber kriminalu da zauzme prvo mesto po stopi rasta, a činjenje cyber krivičnih dela, zahvaljujući globalnoj povezanosti i neusklađenoj zakonskoj regulativi, ne poznaje ni geografske ni državne, odnosno zakonske granice. Strateški pristup preventivnoj zaštiti informaciono – komunikacionih tehnologija, bez kojih se ne može zamisliti svakodnevno poslovanje, jedini je način da se obezbedi i ekonomska i društvena stabilnost države.
Infomaciona bezbednost, koja se najčešće definiše kao stanje poverljivosti, celovitosti i dostupnosti podataka, na udaru je cyber terorizma koji predstavlja aktuelnu i sveprisutnu pretnju i već odavno nije izdvojen od drugih oblika kriminala ili klasičnog napada na imovinu. U 21. veku – digitalnom dobu, eri informacija, globalne povezanosti, masovnosti i dostupnosti novih tehnologija, interneta stvari, u zemljama jugoistočne Evrope i dalje je neprikosnoveno na prvom mestu umesto informacione – tehnička bezbednost. Iako je bezbednost informacija postala jedan od ključnih faktora za zaštitu celokupne privrede jednog društva čini se da pravni okvir u borbi protiv napada na informacione sisteme na ovim prostorima stagnira.
Građani regiona, kao i svuda u svetu, najčešće su izloženi napadima kojima se preuzimaju i zloupotrebljavaju lični podaci. Kada je reč o institucijama i kompanijama na udaru su poverljive informacije, čiji nestanak može dovesti do prekida pružanja usluga ili čak potpunog prekida poslovanja. Internet kao globalna pojava, jedinstven je, dostupan i sa istim pravilima za sve – za siromašne i bogate, za moćne i one koji to nisu, za pojedince i kompanije. Svi koji su “tamo” potencijalna su meta cyber napada, odnosno svi su podjednako ugroženi. Najranjiviji su svakako oni koji nemaju regulisane sisteme zaštite, bilo da se radi o tehničkim ili zakonskim oblicima zaštite, antivirusnim sistemima, programima, zakonima, strategijama ili CERT-ovima. CERT, odnosno nacionalni tim za odgovor na kompjuterske incidente, još nemaju ni Bosna i Hercegovina niti Srbija, iako su potpisale Konvenciju o cyber kriminalu u Budimpešti 2001, čime su ove zemlje još više izložene opasnostima. Hrvatska je nacionalni CERT osnovala još 2009. godine u skladu sa Zakonom o informacijskoj sigurnosti. CERT iz Hrvatske, ali i onaj iz Slovenije, pomogao je prilikom uspostavljanja ovakvog nacionalnog tima u Crnoj Gori. Zbog oskudnosti i neusklađenosti pravnih propisa u oblasti cyber sigurnosti, ali i sistema državnog uređenja, zemlje regiona, a posebno Bosna i Hercegovina se još uvijek, nažalost, smatraju tehnološki zaostalim.
Evropska unija je 2013. godine usvojila dokument pod nazivom “Strategija cyber bezbjednosti Evropske unije”, koji predstavlja prvi sveobuhvatni akt koji je EU sačinila u ovoj oblasti i koji može poslužiti kao osnov za zakonsko uređenje ove oblasti. Iako Zakon o informacionoj bezbednosti postoji i u Srbiji, Crnog Gori, Republici Srpskoj, od velike je važnosti da nadležna tela država, ali i privatni sektor razmenjuju podatke o opasnostima i incidentima u IKT sistemima u cilju efikasnije prevencije i zaštite.
Ulaganja u informacionu bezbjednost još uvijek se posmatraju kao teret i dodatni nepotrebni trošak. Javne institucije, privatni sektor i građani uglavnom nisu dovoljno (ili uopšte) svesni rizika i opasnosti u cyber prostoru, čime on postaje pogodan za cyber criminal. Pojedina istraživanja i procene govore da je milion ljudi dnevno žrtva krivičnih dela izvršenih u cyber prostoru, pa je potrebno širiti informacije o cyber pretnjama, saznati na koji način se zaštititi i tako pravovremeno preduzeti adekvatne mere zaštite. U Bosni i Hercegovini postoji nekoliko edukativnih konferencija i seminara koji se bave tematikom informacione bezbednosti, ali se kao vodeća, koja se organizuje šestu godinu za redom i koja je pokrenuta sa ciljem podizanja nivoa informacione bezbednosti regiona zapadnog Balkana izdvojila INFOSEC konferencija u organizaciji kompanije “TeleGroup”. Ovaj događaj pretenduje da postane jedan od najznačajnijih IT Security događaja na ovim prostorima, a ove godine će se održati 24. novembra u hotelu Kardial u Tesliću.
