U prilogu dostavljamo saopštenje Vojvođanskog IKT klastera, povodom uvođenja novih parafiskalnih nameta privredi.
Za „korak napred“ se naizgled kvalifikuju državni krediti IT firmama sa 1% kamate. Iako zvuči kao dobar naslov, radi se o relativno malim sredstvima kojima se cilja nabavka opreme, dok IT kompanije u Srbiji imaju mnogo većih problema koji zahtevaju rešavanje – npr. velike namete na zarade, pa je dostupnost ovakvih kredita samo bacanje prašine u oči ili u najboljem slučaju – nepoznavanje materije.
Za „nazad dva“ se bez konkurencije kvalifikuju izmene i dopune “Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika”. Njome je uveden jedinstveni iznos dnevnice od 15 evra na svaka 24 časa provedena u inostranstvu, nezavisno od toga u koju se državu putuje i to umesto ranije važećeg propisa prema kojem se ta dnevnica kretala (u zavisnosti od države u koju se putuje) od 30 pa do 130 evra.
Na prvi pogled bi se reklo da Vlada RS želi da uštedi kroz smanjenje troškova za dnevnice koje se isplaćuju državnim nameštenicima za službena putovanja. Dnevnice su uvek bile na udaru kritike javnosti kao primer za rasipništvo i nepotrebno trošenje sredstava iz državnog budžeta, pa ovakva odluka zvuči kao logična mera štednje koja će najviše da „zaboli“ one koji o trošku svih nas putuju po svetu.
Diskutabilno je, doduše, da li neko može u većini stranih država sa 15 evra da pokrije troškove za koje je dnevnica namenjena, ali pretpostavljam da univerzalni argument „stezanja kaiša u kriznim vremenima“ može da ućutka većinu kritičara.
Međutim, ovakva mera se ne tiče samo službenih putnika koji putuju na teret budžeta, nego i – svih ostalih. Naime, ovim izmenama je DRASTIČNO smanjena neoporeziva visina dnevnice za službena putovanja u inostranstvo.
Šta to znači u praksi i zašto se to tiče svih preduzeća u Srbiji?
Pa, ukoliko ćete ubuduće isplaćivati dnevnice za inostranstvo u iznosu većem od 15 evra, tada morate na iznos preko 15 evra obračunati porez u visini od 10% i tek po plaćanju tog poreza moguće je podići dnevnice u gotovini ili ih uplatiti na tekući račun radnika.
Iako pozdravljamo namere Vlade RS da uvede mere štednje, smatramo da takve mere ne bi smele da dovode do negativnih efekata po privredu. Nema nikakve sumnje da će najviše biti pogođena preduzeća koja često šalju svoje zaposlene na službeni put u inostranstvo, a to su naravno preduzeća koja izvoze, imaju strane partnere i uopšte gledano – dobro posluju na stranim tržištima. Teško je izbeći zaključak da je Vlada RS ovim potezom našla novi način da zavuče ruku u džep onih koje bi trebalo da podržava i čije bi uspehe trebalo da podstiče.
Ako grešimo u svom tumačenju, pozivamo Vladu RS da ograniči efekte ovih mera na državnu upravu, a da privrednicima omogući da svojim zaposlenima i dalje plaćaju realne troškove dnevnica u inostranstvu – bez ovakvog dodatnog oporezivanja.
Vojvođanski IKT klaster
Direktor, Milan Šolaja
