Tehnologije veštačke inteligencije (artificial intelligence – AI) i mašinskog učenja ML (machine learning) ubrzano se razvijaju i donose brojne ekonomske i društvene koristi u svim segmentima industrije i društvenih aktivnosti. Poboljšanjem predviđanja, optimizacijom alokacije resursa i personalizacijom pružanja usluga, upotreba AI podržava društveno i ekološki održive ciljeve i obezbeđuje ključne konkurentske prednosti kompanijama. Akcija je posebno neophodna u sektorima sa velikim uticajem, uključujući životnu sredinu i zdravlje, klimatske promene, javni sektor, finansije, mobilnost, unutrašnje poslove i poljoprivredu. Međutim, elementi i tehnike koje pokreću socio-ekonomske koristi od veštačke inteligencije potencijalno donose i nove izazove ili negativne posledice za pojedince i društvo.
Autori: Dragorad Milovanović, AFB Sportska akademija, Beograd, i Rajko Terzić, Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd
Poslednjih godina raste interesovanje za primenu veštačke inteligencije u zdravstvu. Od otkrivanja lekova i precizne medicine, dijagnostike i vizualizacije, pametnih uređaja i robotike, do pružanja zdravstvene zaštite i ambijentalno potpomognute nege pacijenata, veštačka inteligencija raspolaže potencijalom da revolucioniše oblast zdravstva. Tehnologije veštačke inteligencije poboljšavaju pristup zdravstvenoj zaštiti i način na koji se pacijenti leče, ali takođe optimizuju način na koji se resursi dodeljuju, pomažući tako zdravstvenim sistemima da funkcionišu efikasnije. Osnovne primene AI u medicini su kvantifikacija dijagnostičkih slika, automatska analiza genetskih podataka, predviđanje oboljevanja, medicinska robotika, telemedicina i virtuelni doktori.
Primena veštačke inteligencije u zdravstvu raspolaže ogromnim potencijalom poboljšanja zdravstvene zaštite, ali takođe postavlja etička pitanja na koja je neophodno odgovoriti, a koja se tiču privatnosti, diskriminacije i predrasuda, gubitka kontrole i humanost…
Tekst u celosti možete pročitati u digitalnom izdanju časopisa.
