Za većinu savremenih roditelja, neka od najizazovnijih pitanja u vaspitavanju dece jesu – kada im omogućiti pristup novim tehnologijama i internetu, kako uspostaviti kontrolu nad vremenom i sadržajima kojima će biti izloženi, ali pre svega – šta je to što zanima našu decu u online svetu. Statistike pokazuju da deca u Srbiji provedu na internetu od tri do četiri sata dnevno, dok vikendom za surfovanje često izdvajaju i do sedam sati.
U uslovima kućne izolacije, u kojoj se većina porodica zatekla u prethodnom periodu, roditeljima je bilo još teže da spreče klince i tinejdžere da sve svoje slobodno vreme provedu online. Našli su se pred dilemom da li popuštanje deci u karantinu može (ili možda već jeste) dugoročno da ugrozi vaspitne ciljeve koje odgovorno roditeljstvo podrazumeva.
Javnosti poznata mama, TV liceNataša Miljković, priznaje da je ta dilema u nekom trenutku bila i njena. Ona ističe da je na protekli period boravka kod kuće sa sinom, gledala prvenstveno kao na dragocenu priliku da bolje sagleda „njegova interesovanja, ’bube’ i navike“, jer je prema njenom mišljenju „međusobno razumevanje i uvažavanje najstabilniji temelj dobrog odnosa roditelja i dece“.
U redovnom i užurbanom tempu života, roditeljima ume da zafali kvalitetnog vremena sa decom, prilika da ih posmatraju ili razgovaraju o njihovim afinitetima. „Nama, roditeljima, stvaran uzrok glavobolje često nije to što dete nešto radi pogrešno, već što ne znamo šta tačno radi“, iskrena je Nataša, naglašavajući da baš zato neguje otvorenu komunikaciju sa sinom i iskrenu znatiželju prema njegovim zanimacijama na internetu.
„Pitam ga, recimo, da mi pokaže kako se igraju igrice koje voli ili koriste neke nove društvene platforme, preko kojih najčešće ćaska sa vršnjacima. Njemu je simpatično što me to interesuje, a mene približava njegovom virtuelnom svetu.“
Kroz takav pristup, objašnjava Nataša dalje, roditelji se i te kako mogu pozitivno iznenaditi kad shvate šta sve njihova deca znaju, a o čemu nisu imali predstavu, jer nove generacije internet u velikoj meri koriste i za sopstvenu edukaciju i usavršavanje u svojim hobijima. Nju je sin odavno podstakao da razmišlja o internetu kao mestu gde može potražiti i dragocene savete i inspiraciju za sebe, a ona je brzo uvidela značaj roditeljskih portala, kao podrške u „digitalizaciji“ roditelja i prevazilaženju generacijskog jaza. Tako se i sama odlučila da postane ambasadorka jednog od njih, platforme Bezbedni klinci.
„Na odeljku ‘Digitalni roditelji’ na sajtu Bezbedni klinci se mogu naći tekstovi profesionalnih psihologa koji pružaju značajan vid podrške koja je svakom roditelju potrebna. Stručnjaci iz Instituta za digitalne komunikacije uvek prepoznaju i obrade teme koje su bitne savremenim roditeljima, a lične priče drugih roditelja i mišljenja dece o određenim pitanjima uvek me inspirišu, a neretko i nasmeju“, kaže Nataša, koja redovno putem društvenih mreža deli svoje omiljene čitalačke preporuke sa ovog portala.
