Deveta konferencija Udruženja e-Razvoj je održana je krajem marta u Zadužbini Ilije M. Kolarca, u Beogradu. Ove godine je tema konferencije bila: “Putevi i izazovi digitalne transformacije”.
Na konferenciji je istaknuto da ICT predstavljaju osnovu digitalne revolucije koja danas profiliše rad savremenih kompanija i funkcionisanje globalnog svetskog tržišta.
Glavne tehnološke promene se ogledaju u pomeranju fokusa sa industrijskog i tradicionalnog ka digitalnom pristupu u poslovanju.
Kreiranje digitalne ekonomije zasnovane na znanju i brojne tehnološke inovacije posebno su vezane za drugi talas disraptivnih digitalnih tehnologija koji obuhvataju mobilne komunikacije, društvene medije, Cloud computing, big data, analitiku, Internet stvari, kao i četvrtu industrijsku revoluciju koje suštinski menjaju poslovni ambijent.
Do skoro su velike kompanije gutale one male. Situacija se sada menja. Pojavom novih, inovativnih, uglavnom malih, potpuno digitalnih kompanija, koje su odmah u startu primenile digitalni oblik poslovanja usmeren ka kupcu, koristeći sve moguće resurse digitalne infrastrukure i najnovija ICT dostignuća, odnos snaga se značajno promenio. Pogotovo u slučajevima kada se velike kompanije teško ili veoma sporo prilagođavaju novim savremenim oblicima poslovanja u skladu sa nadirućim revolucionarnim digitalnim izazovima i nephodnom hitnom digitalnom transormacijom poslovnih procesa i svim oblicima resursa i svesti da je to potrebno uraditi.
Sve vlade širom sveta bilo razvijenih ili zemalja u razvoju, u manjoj ili većoj meri, investiraju u razvoj naučne i tehnološke infrastrukture. Njihov cilj je da ostvare što brži napredak u transformaciji svojih privreda u digitalne ekonomije kako bi uvećali svoju sposobnost kreiranja vrednosti i ostvarivanja maksimalne konkurentnosti.
Na mikronivou preduzeća, proces digitalizacije
znači visok intenzitet primene novih digitalnih tehnologija u svim oblastima rada i poslovanja preduzeća u cilju unapređenja poslovnih operacija, otkrivanja novih poslovnih modela, jačanja poslovne inteligencije i povezivanja preduzeća sa kupcima i stejkholderima.
Tri su glavna područja u poslovanju svih preduzeća bila ona velika ili mala, u kojima digitalizacija treba da donese najviše koristi:
• Kreiranje novih vrednosti za kupce – digitalna preduzeća redefinišu kompletan način poslovanja kako bi pronašla nove izvore vrednosti za svoje probirljive kupce. To podrazumeva stalno praćenje zahteva, želja i navika kupaca i to često i izvan granice sopstvene ponude i izvan industrije u kojoj se nalaze;
• Stvaranje vrednosti u core poslovanju – digitalizacijom preduzeće je u stanju da poveže sve svoje organizacione celine i komunikacione kanale sa kupcima duž celog lanca vrednosti i na taj način ponuditi jedinstveno i standardizovano korisničko iskustvo;
• Unapređenje fundamentalnih sposobnosti digitalno transformisanih preduzeća – znači da preduzeće zahvaljujući tehnologiji i novim poslovnim procesima postaje brzo i agilno. Pri donošenju poslovnih odluka digitalna preduzeća se oslanjaju na ažurne i odabrne podatke kojima sada raspolažu u svojim svojim bazama. Sa duge strane, ona podstiču inovacije na svim nivoima i šire kulturu deljenja znanja.
Digitalna transformacija nije lak posao, ali je neophodan. Ko to shvati uspeće, a ko ne shvati poslovno će stagnirati i brzo ili eventualno manje brzo propasti. Srbija zaostaje u procesu digitalizacije svoje privrede i svojih preduzeća, tako da su neophodne hitne akcije koje će voditi kreiranju regulatornog okruženja i investicionog okvira koji će podržati digitalnu tranziciju privrede i digitalnu transformaciju domaćih preduzeća.
