Dejan Đukić duži niz godina obavljao je funkciju rukovodioca Sektora opštih i pravnih poslova RNIDS-a, a u Fondaciji je zaposlen od 2008. godine. Od tada radi na pravnim poslovima, uključujući i izradu politika i pravila registracije .rs i .срб internet domena. Od novembra 2019. godine obavljao je funkciju vršioca dužnosti direktora RNIDS-a. Na sednici održanoj 29. oktobra, Upravni odbor ga je imenovao za direktora Fondacije RNIDS. Sa Dejanom razgovaramo o njegovim pogledima na razvoj Fondacije, krizi u društvu koju je izazvala pandemija korona virusa i još mnogo toga.
Odnedavno ste novi direktor organizacije koja je odgovorna za upravljanje registrom nacionalnog internet domena i internet infrastrukturom od posebnog značaja. Kako vidite budućnost Fondacije narednih godina, da li ćete nešto menjati u radu RNIDS-a ili ćete nastaviti putem vaših prethodnika?
Svakako ćemo nastaviti sa onim što je dobra i dokazana praksa u poslovanju organizacije, a to je, pre svega, stabilnost poslovanja. Radićemo na rastu i razvoju, a cilj nam je da, prateći trendove i najbolje prakse naše industrije, dodatno unapredimo i usavršimo određene procese i usluge. Održaćemo besprekorno funkcionisanje naših tehničkih servisa – kako za registrante, tako i za partnere, ovlašćene registre, radićemo na prilagođavanju politika novim međunarodnim i domaćim zakonodavnim merama, i trudićemo se da intenzivnije nego do sada, a u skladu sa našom delatnošću u delu koji se odnosi na društvenu odgovornost, radimo na osnaživanju upotrebe interneta u poslovanju putem edukacija o uspešnim i poželjnim praksama.
Koliko vremena vam odlazi na rad u međunarodnim organizacijama i na kojim ste sve aktivnostima angažovani?
Trenutno iziskuje nešto manje vremena nego obično, jer su svi skupovi i aktivnosti svedeni na
onlajn, ali u normalnim okolnostima te aktivnosti zahtevaju dosta vremena. Međutim, posvećivanje međunarodnim projektima i razmena iskustava sa kolegama se višestruko isplati. Naša organizacija na taj način učestvuje u donošenju važnih preporuka i politika na globalnom nivou, a dragocena razmena iskustava sa kolegama iz inostranstva često nam ukazuje na brojna rešenja koja nam olakšavaju poslovne procese, pri čemu i mi drugima imamo šta da pokažemo. Na taj način se pozicioniramo u stručnoj zajednici kao relevantna organizacija, što je višestruki benefit za koji je potreban trud i vreme da se uspostavi, ali i održava.
Zdravstvena kriza je u značajnoj meri promenila način života i rada. Kakvo je stanje po tom pitanju u RNIDS-u?
Naša organizacija se, s obzirom na prirodu delatnosti, ali i postojeće planove za kontinuitet poslovanja, preko noći „prebacila“ na rad van kancelarije, a da se to ni na koji način nije negativno odrazilo ni na kvalitet usluge, ni na interne procese. S druge strane, došlo je do blagog porasta potražnje na našem tržištu, pa je broj registrovanih naziva .rs domena u prvih šest meseci ove godine nešto viši u odnosu na iste periode prethodne tri godine. U uslovima ishitrene digitalizacije u koju su se upustila domaća preduzeća, nastojali smo da ponudimo pomoć početnicima u digitalnim vodama, i pokrenuli sajt domen.rs, svojevrsnu bazu znanja o uspostavljanju poslovnog prisustva na internetu, gde kroz niz sadržaja referentnih autora preduzetnici mogu pronaći korisne savete kako da izgrade svoje poslovno prisustvo na internetu na stabilnim temeljima.
Pojave koje su se značajno raširile u ovakvim okolnostima su lažne vesti i nedozvoljeni/nezakoniti sadržaji na internetu. Kako se boriti sa ovim pošastima?
To u principu nije novost, razni oportunisti čekaju prilike kao što je ova kako bi iskoristili situaciju i stekli neku korist. Generalno, sve krupne događaje prate lažne vesti i lovci na klikove. Nekad su to očigledno ilegalni sadržaji, a nekad to i nije toliko očigledno, što organima gonjenja otežava posao, pa takvi sadržaji nekad i duže opstanu. U tim slučajevim neretko se dešava da se pritisak za uklanjanje sadržaja usmeri na registar što nije pravi put, jer registar ne upravlja sadržajem, on je praktično adresar. Takođe, brisanje naziva domena je drastična intervencija koja ima brojne posledice. Jedna od njih jeste i ta da se taj naziv domena više ne može koristiti za navigaciju do sadržaja koji je objavlјen pod tim domenom i njegovim poddomenima, i da sve usluge koje su povezane
s tim nazivom domena, kao što je e-pošta, prestaju da rade. To, međutim, ne znači da je i sav sadržaj koji je dostupan putem određenog naziva domena sporan, jer mogu postojati brojni sadržaji koji su postavljeni na poddomene i koji su sasvim legalni i korektni, a takođe bi bili uklonjeni ako se naziv domena obriše. Blokiranje ili brisanje naziva domena ne uklanja nelegalni sadržaj sa interneta jer sadržaj i dalјe ostaje dostupan i može mu se direktno pristupiti korišćenjem IP adrese. Pored toga, sadržaj koji je bio na obrisanom nazivu domena može vrlo jednostavno da se postavi ili preusmeri na drugi naziv domena. Zbog toga o posezanju za ovom drastičnom merom odlučuju nadležne institucije i u svetskoj praksi se najčešće koristi kada nema svrsishodnijeg rešenja da se nelegalni sadržaj ukloni, odnosno učini nedostupnim na internetu.
U svetu su se namnožili Phishing sajtovi, a spam sa temom korone je postao uobičajena stvar. Kakva je situacija u Srbiji?
Znamo da internet ne poznaje granice, a da se svaka kriza „preliva“ na internet. Pandemija nije izuzetak, i ona je povod zlonamernim pojedincima ili grupama da inoviraju kriminalne aktivnosti na internetu. Bilo je dosta reči u medijima o malicioznim nazivima domena koji sadrže pojmove vezane za korona virus, a koji su korišćeni za fišing i spam, međutim u našem domenskom prostoru nije bilo takvih problema. Od marta smo pratili sve nove registracije koje imaju veza sa COVID-19, i njih nije bilo mnogo. Pored toga, RNIDS CERT aktivno prati zlonamerne aktivnosti vezane za .rs i . срб domene i pomaže nadležnim institucijama dostavljajući relevantne informacije ukoliko dođe do zloupotrebe naziva domena.
RNIDS i Privredna komora Srbije oformili su Komisiju za rešavanje sporova u vezi sa registracijom naziva nacionalnih internet domena. Da li ima puno takvih slučajeva i o čemu se najčešće radi?
Za rešavanje eventualnih sporova povodom naziva domena usvojili smo model koji je međunarodna praska testirala i usvojila kao adekvatan. Rešavanje sporova pred Komisijom je brži, jeftiniji i efikasniji proces rešavanja sporova u odnosu na procese koje se vode pred sudom. Takvih slučajeva nema mnogo, recimo u 2019. godini pred Komisijom su vođena tri spora, u 2020. godini Komisija je donela odluku povodom jednog spora. Najčešće do sporova dolazi zbog sajberskvotinga (registrovanja naziva domena koji sadrže naziv ili modifikovani naziv firme, a koji je zaštićen kao žig).
