Majkrosoft predstavio projekte „Inovativni nastavnik“ i „Škola budućnosti“

Sa početkom nove školske godine, kompanija Majkrosoft zvanično je promovisala nove članove iz Srbije u okviru globalnog ekspertskog programa „Majkrosoft inovativni nastavnik“ (MIE Expert), kao i uključivanje škole „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Aleksinačkog Rudnika, kao prve škole iz Srbije, u globalni projekat Majkrosoftovih pokaznih škola. Projekat „Škola budućnosti“, u O.Š. „Jovan Jovanović Zmaj“, realizovan je u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao pilot projekat u domenu digitalne transformacije obrazovanja.

Svake godine Majkrosoft prepoznaje nastavnike koji se ističu primenom novih tehnologija u obrazovanju, sa ciljem osavremenjivanja nastave i poboljšanja rezultata i postignuća učenika. Iz Srbije se ove godine 21 odabrani nastavnik pridružio grupi od 4.800 inovativnih nastavnika širom sveta, čime  su dobili priliku da blisko sarađuju i razmenjuju iskustva sa svojim kolegama širom sveta kako bi iskoristili sve potencijale najnovijih tehnologija u prenošenju znanja đacima.

Istovremeno, „Škola budućnosti“ uvrštena je u grupu od 851 pokazne škole u svetu, stavljajući time Srbiju na Majkrosoftovu globalnu mapu zemalja koje na savremen način koriste tehnologije u unapređenju procesa učenja. Projekat je sproveden u osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Aleksinačkog Rudnika u cilju ispitivanja modela nastave „1 učenik – 1 računar“ u osnovnom obrazovanju.

„Podrška digitalnoj transformaciji obrazovanja u Srbiji integralni je deo nastojanja kompanije Majkrosoft da mladima pruži mogućnost da lakše dolaze do veština i znanja koja su neophodna za uspešan rad u 21. veku. Ulaganje u informatičko obrazovanje je najsigurnija investicija u budućnost jer ovaj segment čini osnov celokupnog ekonomskog i društvenog razvoja i napretka zemlje. Naša podrška, kao kompanije koja je lider u IKT segmentu, nedvosmislena je i sprovodimo je kroz brojne programe i inicijative. Izuzetno nas raduje što danas možemo da čestitamo našim inovativnim nastavnicima, kao i školama koje već danas postaju škole budućnosti“ – izjavio je ovim povodom Željko Vujinović, generalni direktor Majkrosofta za Srbiju i Crnu Goru.

Projekat „Škola budućnosti“ u Aleksinačkom Rudniku podstakao je razvijanje nastavnih aktivnosti uz podršku tehnologije, kako bi se ona na što bolji način integrisala u svakodnevnu nastavnu praksu, kako u školi tako i tokom rada učenika kod kuće. Škola je na početku projekta opremljena savremenom opremom u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija koju je obezbedila kompanija Majkrosoft, a organizovana je i stručna obuka u cilju jačanja kapaciteta nastavnika koji su bili uključeni u projekat.

Na početku nove školske godine, rezultati i vredna saznanja stečena kroz ovaj projekat nedvosmisleno govore o pozitivnim promenama u kvalitetu nastave i opravdanosti potrebe za intenzivnijim uključivanjem IKT-a u obrazovanje.

***

Ishodi projekta u očima roditelja, učenika i nastavnika

Nastavnici:

• Svi nastavnici izražavaju mišljenje da se koncept Škole budućnosti pokazao efikasnijim u odnosu na tradicionalne modele nastave, a 84% da je projekat opravdao očekivanja.
• „Deca su više animirana u odnosu na tradicionalnu nastavu, mogu im se prikazati različiti sadržaji. Postoji niz različitih aktivnosti za izvođenje predavanja, ali i za utvrđivanje gradiva, kao i procenu znanja učenika. Takođe, olakšano je izvođenje diferencirane nastave za decu koja rade po prilagođenom programu“ – neka su od viđenja nastavnika koji su učestvovali u projektu.
• Nastavnici takođe ističu da je primetna veća motivisanost učenika i nastavnika; veće su mogućnosti izbora materijala i podataka; uključivanje dece koja rade po IOP-u i bolja postignuća ovih učenika.
• 75% nastavnika navodi da je primena računara u nastavi uticala na podizanje nivoa motivacije i postignuća učenika u velikoj meri, a 63% se slaže sa tim da upotreba IKT-a u velikoj meri olakšava organizovanje diferencirane nastave kako bi se izašlo u susret individualnim potrebama učenika.
• Po zavšetku projekta nastavnici procenjuju da je ideja Škole budućnosti doprinela u najvećoj meri unapređivanju sledećih aspekata rada škole: kvalitet nastave 81%, dostizanje ciljeva nastave 62%, motivacija učenika 81%, učešće učenika u nastavi 81% i postignuća učenika 69%. Grupni rad se pokazao kao najzanimljiviji učenicima kada je reč o primenjenim oblicima rada u okviru Škole budućnosti (83%), a 44% nastavnika je mišljenja da je koncept izokrenute učionice značajno olakšao usvajanje gradiva.
• Kada su u pitanju alati za rad, operativni sistem Windows se pokazao kao izuzetno koristan u radu (81% nastavnika), kurs PowerPoint-a (94%), rad sa interaktivnom tablom i Office 365 (75%), rad sa sistemom za upravljanje učenjem (Classroom Management System) 62%, a koncept izokrenute učionice 56%
• Na svakodnevnom nivou 88% je koristilo računarske programe MS Office paketa (Word, Excel, PowerPoint), 12% programe za trenutno slanje poruka, audio i video konferencije (Skype, Google Talk), 25% programe za socijalno povezivanje i saradnju u elektronskom okruženju za potrebe nastave (Facebook, Google Apps…), 50% programe za izradu i deljenje fotografija, audio i video zapisa (YouTube…), 88% materijale na maternjem jeziku koje pronalaze na internetu, i 50% el. materijale koje su dobili od izdavača udžbenika.

Učenici:

• Izlazni podaci ukazuju da nešto više od polovine učenika navodi da za računarom provodi nekoliko sati dnevno, što je u skladu sa njihovim prethodnim percepcijama, ali i u skladu sa odgovorima njihovih roditelja.
• Do kraja projekta i mali broj učenika koji nije imao otvorene naloge na Fejsbuku iste je otvorio. Dve trećine učenika navodi da koristi računar u učenju kod kuće, a povećao se i broj onih koji mogu samostalno da naprave sopstveni video i objave ga na YouTube-u (43%).
• Značajno se povećao i broj onih učenika koji bi bili zainteresovani da sa svojim odeljenjem i nastavnikom, uz pomoć računara tokom učenja sarađuju sa nekim drugim odeljenjem (83%). Ponovo najveći broj učenika navodi da bi u tom slučaju znali da koriste samostalno Skype, a čak 43% da su već ovladali veštinama pisanja bloga ili wiki alata ili deljenja datoteka, odnosno 62% da bi bili spremni da razmenjuju mišljenja na forumu.
• Na pitanje da li bi znali da naprave u Word-u školski časopis – polovina učenika sada odgovara da bi to mogla da uradi samostalno, a druga polovina da to može da uradi uz pomoć druga.
• Rad u Power Point-u i manipulacija različitih tipova objekata je nešto u čemu su učenici daleko sigurniji, što je vidljivo i u daleko većem broju njihovih tačnih odgovora na ovu temu. Kao i ranije učenici imaju više poverenja u sopstvene sposobnosti prilikom instaliranja novih programa na računar, ali su uvereniji u iste i po pitanju hardverskih dodataka (50%). Kada je reč o bezbednosti na internetu učenici jednoglasno navode da su svesni da opasnosti postoje.
• 83% učenika navodi da je projekat opravdao njihova očekivanja, a skoro svi se slažu u tome da je rad tokom projekta doprineo unapređivanju kvaliteta nastave u školi i podizanju motivacije.
• Polovina učenika navodi da im je model izokrenute učionice pomogao da lakše savladaju gradivo, dok je celokupna ideja Škole budućnosti ocenjena da ima prednost nad tradicionalnom nastavom (94%) i da je ocenjivanje bilo lakše (74%).

Roditelji:

• 72% roditelja smatra da postojeći uslovi u školi u velikoj meri pružaju mogućnosti za upotrebu informacionih tehnologija, te da je primena računara u nastavi uticala na podizanje nivoa motivacije njihovog deteta (86%).
• 79% smatra da se isto može reći i za učenička postignuća i lakše savladavanje pojedinih delova školskog gradiva (93%). U tom smislu 86% roditelja vidi način organizacije nastave unutar Škole budućnosti kao model koji ima prednost nad tradicionalnijim vidovima nastave.
• Iako dobar deo roditelja i dalje smatra da računar može da unese i nepoželjne promene u interesovanja dece (27%), 83% smatra da je projekat opravdao očekivanja u školi.
• Kada uporede uspeh deteta na početku i na kraju školske godine, uzevši u obzir predmete koji su obuhvaćeni projektom, 86% roditelja vidi pomak u ocenama dece.

Roditelji i deca:

• Zanimljivo je i da je manji broj roditelja u velikoj meri bio u mogućnosti da pomogne svojoj deci u izradi domaćih zadataka ili u savladavanju gradiva uz primenu IKT-a. 10% roditelja je reklo da je to radilo u velikoj meri, dok je nešto više od polovine roditelja izjavilo da je to moglo da učini u manjoj meri. Onda kada su to činili, pomoć je bila u oblastima rada u Word-u (53%) i izradi prezentacija (47%). Dve trećine roditelja je koristilo tablet Asus T100 iz projekta „Škola budućnosti“, ali prvenstveno za odlazak na internet, čitanje štampe ili Fejsbuk.
• Od oblika komunikacije sa nastavnicima najčešće su prisutni odlazak na školski sajt (14%) i e-dnevnik (52%).