Dvodnevno dešavanje IBM Watson SEE Summit 2017, održano 13. i 14. septembra u Opatiji, pokazalo je kako u ovom regionu digitalni put skreće ka kognitivnom poslovanju.
Piše: Vesna Kovačević
Za IBM kognitivna era je očigledno već uveliko počela. Ono što je na prošlogodišnjem Samitu u Budimpešti bilo tek vizija, sada je kroz Watson kao srž njihove kognitivne tehnologije prikazano kao realnost.
Na ovogodišnjoj konferenciji, koju je IBM namenio klijentima (CEO, CIO, COO, CFO, CMO, CkO), uticajnim pojedincima i inovatorima u industriji širom jugoistočne Evrope, uključujući Hrvatsku, Sloveniju, Srbiju, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku, prikazano je kako kognitivne tehnologije primenjuju organizacije svih veličina i sve industrije, od finansija i telekomunikacija do maloprodaje i vlada.
Dan prvi
Konferenciju i uvodna (keynote) predavanja upriličena u svečanoj sali hotela „Kvarner“ pozdravnim govorom otvorio je Mikael Paer (Michael Paier), generalni menadžer IBM-a za region Jugoistočne Evrope, da bi zatim reč uzeo Antonijo Mantoni (Antonio Muttoni), generalni menadžer IBM-a za Centralnu i istočnu Evropu, koji se osvrnuo na istoriju kompanije povratkom u šezdesete godine prošlog veka, ilustrovane kratkim filmom. Ističući da je inovacija ta koja čini razliku između razvoja i odumiranja neke organizacije, Mantoni je ideju stalne transformacije koja kompaniju čini inovativnom prikazao na primeru samog IBM-a koji je od nekadašnje hardverske postao “Cognitive Solutions and Cloud Platform” kompanija.
Među ključnim silama koje će uticati na preduzeća u narednih tri do pet godina naveo je podatke, komunikacione sisteme i cloud, koji ne samo što je isplativ, nego je, kaže, i katalizator za inovacije, brzinu i nove aplikacije, koji omogućavaju organizacijama da trenutno inoviraju. Ukazujući na činjenicu da danas granice između industrija sve više erodiraju i izazove koje to donosi, prvi govornik je priču doveo do kognitivnih sistema kao proširene ljudske inteligencije, koji treba da omoguće brže i informisanije odluke, i Watson rešenje koje uvide u podatke pretvara u preporuke koje se mogu koristiti.
Nadovezujući se na prethodno izlaganje Mikael Paer je izneo niz primera kako kompanije iz različitih indstrija koriste IBM-ova rešenja, od mreže bolnica Svet zdravlja u Slovačkoj i Poljskoj koje koriste Watson u oblasti onkologije, preko bugarske DSK banke koja se oslanja na IBM cloud platformu, do australijske Woodside kompanije i srpskog Telekoma koji koriste IBM Analytics. Brojne organizacije u Jugoistočnoj Evropi takođe koriste i IBM Security da bi se preventivno zaštitile.
Tako je priča sasvim prirodno stigla i do bezbednosti koja, kako je to već na početku svog predavanja konstatovao i Brus Šnajer (Bruce Schneier), CTO IBM Resilient sektora, nikada nije bila značajnija nego sada.
Zaključno predavanje na keynoteu imao je Krejg Vest (Craig West), direktor prodaje u EMEA regionu za Watson Content i IoT platformu, uključujući The Weather Company, IBM-ovo preduzeće koje nudi najtačnije vremenske prognoze globalno, uz personalizovane i upotrebljive uvide za milione korisnika.
Govoreći o tome kako “vreme znači poslovanje”, on je objasnio uticaj vremenskih prilika na funkcionisanje organizacija u industrijama kakve su avijacija, telekomunikacije, energetika i komunalije, te o mogućnosti da se ljudi i imovina zaštite korišćenjem servisa koje nudi Weather Company, odnosno da se redefiniše planiranje unapred.
Na kraju, Tihomir Cirkvenčić, slikar koji radi za IBM, vrlo plastično je pokazao kako kognitivno doba zahteva promenu perspektive da bi se dobila prava predstava tako što je veštim potezima četkicom na slikarskom platnu izobražavao nazgled potpuno apstraktnu kompoziciju koja se odjednom, kada je platno okrenuo za 180 stepeni, pretvorila u sasvim jasan lik Nikole Tesle.
Tako je keynote ovogodišnjeg Watson SEE Summita završen vrlo efektno, ostavljajući prisutne pod dubokim utiskom onoga što su videli, a i prethodno čuli.
Dan drugi
Drugi dan konferencije počeo je predavanjima o inovacijama kao pokretaču promena i kognitivnim tehnologijama kao nečemu što menja igru u industriji u eri digitalne transformacije, da bi se nastavio okruglim stolom na temu “Industrijski disruptori u zoru kognitivnog doba”, gde su predstavnici Atlantik grupe iz Hrvatske, DSK banke Bugarske, Hrvatskog Telekoma, slovenačkog Petrola, MVM-a iz Mađarske, Bance Feroviara iz Rumunije i Telenor banke iz Srbije, u vidu usmeravane diskusije, razgovarali o promenama koje donosi ulazak tehnoloških kompanija u polje bankarskih poslova, o energetskom sektoru kao segmentu poslovanja koji bi mogao da pretrpi najveće promene u kontestu revolucije kognitivnih tehnologija, o blockchain tehnologiji koja mnogima donosi nove mogućnosti i uopšte o promeni modela poslovanja koja će stvoriti potpuno novi svet konkurentnosti. Učesnici su razgovarali i o mogućnostima kognitivnih tehnologija u budućnosti, izražavajući uverenje da će upravo one menjati pravac kojim će ići mnoge organizacije i institucije.
Nakon ovih zajedničkih predavanja za sve učesnike, konferencija je nastavljena u tri paralelna toka, pa su zainteresovani mogli da biraju sesije koje ih više zanimaju.
U okviru New Fokus sesije Maja Vekić Vedrina prenela je iskustvo Atlantik grupe o tome kako izgleda ići ka kognitivnom sa IBM-om, Roland Šefler (Roland Scheffler) iz DASH & Europe je govorio o digitalnom razočaranju i tome zašto neki klijenti nisu fanovi, Saško Lazov, global IT menadžer ActivTradesa iz Bugarske je pričao o cloud putovanju iz perspektive klijenta, odnosno o tome kako je IBM pomogao ovoj kompaniji da izgradi stabilno finansijsko trgovanje u cloudu, a Dejan Podgoršek, menadžer za poslovni razvoj u kompaniji Global Business Partners, prezentovao kognitivnu proizvodnju za Industriju 4.0.
New Expertise “staza” konferencije vodila je u pravcu objašnjenja strategije transformacije sistema, kao i poslovne transformacije za sledeću generaciju operativne izvrsnosti, te načina da se postane kognitivna telekomunikaciona kompanija.
Kako smo mogli čuti ovom prilikom, mnoge industrije veruju da će im veštačka inteligencija doneti prednosti. Finansije, telekomunikacije, transport i logistika, putovanja i turizam… mogu biti vodeći sektori u tom smislu. No, činjenica je, kako je to primetio Norbert Sep (Norbert Sepp), Watson ambasador, da je još uvek malo onih koji su se uputili na putovanje u zemlju kognitivnog, a to je, kaže, šansa za one iz EMEA, jer mogu biti korak ispred drugih. Međutim, treba imati na umu i da je ovo drugačiji put, na kom ima mnogo rizika, a ono što na tom putovanju “čuva i spašava život” jesu potrebna znanja i veštine. Slikovit prikaz hijerarhije potrebnog da bi se izbegle skupe lekcije Sep je dao u vidu piramide u čijoj osnovi je strategija kognitivne transformacije, na koju se nadograđuju podaci i infrastruktura (gde se odlično uklapaju IBM z14 i IBM Power AI). Iznad su alati i platforma (gde IBM nudi open source alate, IBM Bluemix i Watson API), na koje se nadograđuju veštine, i na vrhu je plan.
U okviru New Business Models “tracka” predavanja objašnjeni su ključni principi novog modela poslovnog funkcionisanja, prevashodno u bankarskom i finansijskom sektoru. Transformacija finansijskih servisa treba da obezbedi poslovnu stabilnost, troškovnu fleksibilnost, povezanost eko sistema, tržišnu adaptabilnost, jednostavne self servise, kontekstualno pokretanu raznolikost…
Svoja znanja sa auditorijem podelio je prvo Raoul Van Engelshoven, potpredsednik evropskog bankarskog i finansijskog tržišta u IBM-u, a onda su usledile prezentacije predstavnika CIB Bank Zrt., Hrvatske banke za rekonstrukciju i razvoj i Odeljenja za osiguranja izvoza, te slovenačke kompanije ExtraLux.
Završna sesija
Završnu prezentaciju na dešavanju održao je dr Marko Vukolić iz IBM Researcha u Cirihu. Svojim predavanjem “IBM R & D perspective: innovation is what makes the difference“ on je objedinio tri tematske celine: objasnio je šta je blockchain, tehnologija koju i IBM Research koristi da bi preosmislio osnovne poslovne procese i smislio nove stilove bezbedne digitalne interakcije, koji će promeniti način rada u svetu, istakao je u čemu je važnost ove tehnologije za nečiji biznis i opisao koja je uloga IBM-a u njenom istraživanju i razvoju.
Konferenciju je zatvorio Mikael Paer, tom prilikom izrazivši nadu da učesnici odlaze kući noseći nove ideje i inspiraciju.
Vreme će pokazati u kojoj meri i koliko brzo će organizacije usvajati kognitivno računarstvo, ali sigurno je da nakon ove konferencije njeni učesnici neće imati dilemu u pogledu toga da IBM Watson zaista nije tek “mašina koja misli umesto nas”, već da ovaj kognitivni sistem istinski omogućava “novo partnerstvo između ljudi i tehnologije”.
