Ako je nešto dobar i dovoljno jasan pokazatelj toga kako tehnologija napreduje, onda je to svakako količina memorije koju svakodnevno „konzumiramo“. Ne tako davno, teško da je bilo ko mogao da zamisli da će uređaji koji su se u potpunosti uvukli u našu svakodnevicu poput mobilnih telefona, u sebi sadržati količinu memorije koja je komparabilna sa recimo laptopovima ili čak desktop računarima.
Prošle godine bili smo svedoci toga da je probijena „magična granica“ od 1TB prostora dostupnog na pametnom telefonu, dok danas mnogi top modeli kao što je recimo Samsung Note 10+ dolaze sa 512MB interne memorije i slotom za MicroSD karticu uz pomoć koje se kapacitet memorije može povećati na 1TB i više. Uporedo, veliki proizvođači memorije kao što je Kingston izbacuju na tržište memorijske kartice sve većeg kapaciteta i performansi koje mogu da izađu na kraj sa burst fotografijom i snimanjem video klipova u 4K rezoluciji uz veliki bitrejt. Trenutno, Kingstonov najbolji model su Canvas React kartice kapaciteta od 512GB, a u skorijoj budućnosti očekujemo da će biti dostupni i veći kapaciteti. Ogromni kapaciteti koje spominjemo nisu tu samo kao demonstracija dokle je stigla tehnologija, čak možemo reći da je memorijska industrija jedna od retkih gde i najnoviji proizvodi mogu odmah naći primenu. Jednostavno, potrebe za ogromnim količinama memorije su prerasle računare i sada je memorija važna komponenta i u uređajima kao što su televizori, telefoni, automobili, robotski usisivači, pa čak kućni aparati poput frižidera. Industrije kao što je automobilska su dugo mirno spavale i kupci su bili zadovoljni sa inkrementalnim unapređenjima modela po pitanju tehnologije poslednjih par decenija. Velikim napretkom tehnologije, nove generacije kupaca koje su odrasle u vremenu interneta, mobilne telefonije i sada imaju dosta drugačija očekivanja od proizvoda u odnosu na starije generacije potrošača. Samim tim je i industrija memorije doživela ogromnu ekspanziju po pitanju širine, kompanije kao što je
Kingston ne opslužuju više samo proizvođače računara već su neki od njihovih najvećih partnera sada iz auto industrije, potrošačke elektronike, čak i iz avio industrije gde recimo potreba za skladišnim prostorom u infotejment sistemima aviona raste sa očekivanjima putnika da uživaju u velikom broju filmova, i to u znatno višoj rezoluciji nego ranije. Što svakako zahteva više memorije.
Ako se kojim slučajem pitate čemu konkretno služi sva ta memorija, daćemo vam samo jedan primer. Spomenutih 1 TB raspoložive memorije, dovoljno je da zabeležite 260 desetominutnih video klipova u 4K rezoluciji. Ne zvuči vam tako impresivno? To je zato što pomenuta količina video sadržaja, gledano sa aspekta prostog kvantiteta, definitivno ne pomera nikakve granice i nije ništa novo što već nismo imali i pre 5-6 godina. Stvar je naravno u tome što su video fajlovi u 4K rezoluciji enormno veliki u poređenju sa HD ili Full HD klipovima, do skoro zlatnim standardom za video fajlove koji su mogli da se svrstaju u rang „dobrog kvaliteta“. Ako bismo želeli da gore pomenuto stavimo u pravi kontekst onoga gde je trenutno tehnologija po pitanju količine raspoloživog prostora koji se nudi u mainstream potrošačkim uređajima, tipičan pametni telefon iz 2019. godine koji prosečno ima 83GB prostora može da smesti svega 16 gore pomenutih video klipova u 4K rezoluciji. A šta tek onda reći za nadolazeći 8K video sadržaj…
Treba imati u vidu da će potrebe za sve više memorije dodatno ubrzati komercijalizacijom 5G tehnologije, pošto je skladištenje velikog kapaciteta podataka od suštinske važnosti za podršku brze komunikacije, AI tehnologija, AR/VR sadržaja i drugih. Ako govorimo o segmentu gaminga, mobilne igre već duže vreme važe za jednog od većih „potrošača“ memorije na telefonima, a stvari se prilično ubrzavaju i u PC segmentu, gde na primer nadolazeća najnovija Call of Duty igra zauzima do skoro neverovatnih 175 GB.
Ako pogledamo unapred, očekuje se da će u narednih šest godina industrija zabave potraživati 3.7 puta više memorijskog prostora, a da će ukupna vrednost ovog segmenta industrije porasti sa 7.5 milijardi na 16 milijardi dolara. Kada je u pitanju cloud storage, u istom vremenskom razdoblju očekuje se povećanje kapaciteta od 12 puta, sa sadašnjih 8.4 EB na 105 EB (eksabajta – milion terabajta).
Velika promena koju vidimo ako uporedimo današnju situaciju sa onom od pre svega nekoliko godina kada je u pitanju tržište memorija je to što se memorijski proizvodi sada nalaze i u znatno širem spektru uređaja. Desktop i laptop računari, pametni telefoni, pametni satovi – to su uređaji koji svima prvo padaju na pamet kada pomisle na memoriju. Međutim, pored očigledne ekspanzije potreba za memorijom u pomenutim segmentima, današnje tržište proizvode potražuje i u robotskim usisivačima, uređajima za virtuelnu realnost, sistemima za zabavu u avionima, pametnim zvučnicima, uređajima za sigurnost doma, set top boxovima i drugim. Memorija jednostavno više nije usko vezana za kompjutere, kaže Dejan Škuletić iz kompanije Kingston koja više od tri decenije aktivno učestvuje u dinamičnoj industriji memorijskih proizvoda, a poslednjih godina su spektar svog delovanja toliko proširili da danas za sebe kažu da se jednostavno nalaze svuda.
Skladištenje podataka je ključni element u digitalnoj transformaciji koja se tiče stvaranja svih tipova digitalnog sadržaja, njegovog editovanja, distribucije i na samom kraju prijema tog sadržaja. Kapaciteti kao i brzina komunikacije rastu visokim tempom, pa nemojte se iznenaditi ako u ne tako dalekoj budućnosti u svom džepu budete nosili terabajte memorije, koje ćete podjednako brzo trošiti kao što ste nekada trošili megabajte.
