[one-third-first]

Mobilna plaćanja širom sveta će se u narednih pet godina utrostručiti, najavila je nedavno renomirana analitička agencija Forester. Sve je više izvora sa svih strana planete koji predviđaju brzi rast plaćanja za koje nisu potrebne kartice i terminali, već samo pametni telefon.

Kakva je situacija u Srbiji? Plaćanje u kešu je i dalje najpopularnije, kartice su na drugom mestu, dok su skoro svi platni terminali beskontaktni. Na način plaćanja i pružanje finansijskih usluga u našoj zemlji, kao i širom Evrope, uticaće Revidirana direktiva o platnim uslugama – PSD2, usvojena u EU početkom ove godine, koja omogućava trećim licima da pružaju finansijske usluga, bilo da su u pitanju fintek kompanije ili giganti kao što je GAFA (Gugl, Epl, Fejsbuk i Amazon).

Po ovoj direktivi, banke će morati da trećim licima dopuste pristup računima klijenata kroz aplikacione programske interfejse (API) i omoguće im da uobliče finansijske usluge zasnovane na podacima i infrastrukturi banaka. To će morati da se desi najkasnije u septembru 2019, kada će Regulativni tehnički standardi (RTS), koji regulišu PSD2, stupiti na snagu.

Rast mobilnih plaćanja u Srbiji može da bude i povoljan po privredu – uticaće na pad poslovanja u sivoj zoni, koja trenutno čini približno petinu BDP-a naše zemlje, kako je zaključeno u skorašnjoj studiji revizorske kuća „Ernst i Jang“ i kompanije „Masterkard“.

Šta će banke u Srbiji uraditi tim povodom?

U aprilu ove godine, norveška fintek kompanija Auka sprovela je istraživanje među 100 donosioca odluka iz banaka u Srbiji na temu novijih regulativa u vezi sa plaćanjem i mobilnim plaćanjima uopšte. Njihovi odgovori upoređeni su sa odgovorima više od dve hiljade evropskih bankara.

[/one-third-first]
[one-third]

Trideset odsto bankara u Srbiji je reklo da će nakon usvajanja PSD2 regulative prihvatiti da treća lica preuzmu njihove kanale plaćanja (nasuprot 33 odsto evropskih bankara. Polovina njih (a 40 odsto evropskih) je rekla da će interakciju sa klijentima održavati lansiranjem „mobilnog novčanika“, dok petina srpskih bankara (23,5 procenata u Evropi) smatra da će komunikaciju sa potrošačima održavati poboljšanjem postojećih kanala za onlajn i mobilno bankarstvo.

• Velike promene u svetu plaćanja desiće se od septembra 2019, kada će banke morati da dopuste trećim licima da preko njih pružaju finansijske usluge

„Naše istraživanje je pokazalo da polovina bankara u Srbiji veruje da njihovi kanali plaćanja mogu u narednim godinama da izdrže konkurenciju, bilo da su u pitanju druge banke, finteci i tehnološki giganti, a polovina ne. Nešto više od dve petine (42 odsto) ispitanih bankara iz Srbije ne zna kada će Regulativni tehnički standardi (RTS) stupiti na snagu i isto toliko njih je reklo da ne zna ili nije sigurno šta će to značiti za njihovu banku“, kaže Daniel Doderlein (Daniel Döderlein), direktor i osnivač kompanije „Auka“.

Nešto više od polovine anketiranih (53 procenta) reklo je da ih brine kakav će efekat PSD2 regulativa imati na njihovu organizaciju, dok oko polovine njih (47,5 odsto) misli da će njihovo radno mesto morati da se zbog PSD2 značajno promeni. U proseku, 45 odsto srpskih bankara smatra da će bankarstvo iskusiti fundamentalne promene u narednih pet godina.

Ko će biti pobednik mobilnih plaćanja u Srbiji?

Pod uticajem PSD2, otvoreno bankarstvo počinje da izaziva status quo u Evropi. Treća lica prepoznaju vrednost nezadovoljnih bankarskih klijenata i njihovih podataka i trude se da pokrenu platforme za mobilna plaćanja i steknu regionalni tržišni udeo.

„Sve je jasnije da biti na prvom mestu u finansijskim uslugama danas znači biti na prvom mestu u plaćanjima, a da biste bili ’broj jedan’ u plaćanjima, morate biti prvi u mobilnim plaćanjima. Mobilna

[/one-third]
[one-third]

 plaćanja će omogućiti digitalno poslovanje u svakoj situaciji – brza su, jeftina i sigurna. Za njih je potreban samo telefon – najčešći i najbrže rastući digitalni uređaj u Srbiji i svetu“, ističe Doderlein.

GAFA (Gugl, Epl, Fejsbuk, Amazon) trenutno rade na tome da kreiraju sopstveni sistem za mobilna plaćanja. Instagram, uz Fejsbuk, pokušava da ugradi plaćanja u okviru svojih platformi. Amazon je, navodno, u potrazi za bankom partnerom. Gugl ima TEZ Indiju i novi Gugl Pej novčanik u Velikoj Britaniji i SAD.

• Iako 45 odsto srpskih bankara smatra da će se bankarstvo promeniti iz korena u narednom periodu, tek 30 procenata njih je spremno da prihvati da treća lica preuzmu kanale plaćanja, pokazalo istraživanje norveškog finteka „Auka“

Banke u Evropi su donekle zaštićene, ali samo do septembra naredne godine. Trenutno, nijedna treća strana, odnosno kompanija koja nije banka, ne može da ostvari jako uporište na tržištu mobilnih plaćanja u Srbiji dok banke ne otvore svoje API-jeve, što će morati da urade kada istekne period u kom Regulatorni tehnički standardi (RTS) upravljaju implementacijom PSD2.

„Odgovor na to ko će biti pobednik u mobilnim plaćanjima u Srbiji je veoma jednostavan: to treba i mora da bude banka – banke imaju vremensku prednost, veće poverenje klijenata i, naravno, veliko iskustvo u plaćanju“, zaključuje Doderlein.

Banka koja prva u tome uspe će silovito pobediti konkurenciju. Evropske banke će 2019. biti primorane da predaju ključeve trećim licima. Vrlo dobro znaju šta je ulog, tako da moraju da odgovore na pitanje: da li želim da zadržim odnos sa klijentima, proširim njihovu bazu i potencijalno budem na vrhu ili želim da samo služim za olakšano plaćanje preko mobilnih platformi trećih lica?

Jedini način da banka u Srbiji ne bude na vrhu je da ne odreaguje na vreme u trentku kada moraju da se naprave velike promene.

[/one-third]