Ako mislite da se šalim ili provociram, grešite. Naslov ove priče podjednako je smešan i tužan u isto vreme. U stvari, naslov je genijalno sarkastičan. Znate li odakle je? Sa table za najavu filmskih projekcija bioskopa „20 oktobar“ u Balkanskoj ulici u Beogradu.
Hajd’mo onda malo unazad, tačnije hajde da dođemo juče! Zatičemo jedan sasvim drugačiji Beograd. Nema načičkanih menjačnica, banaka i lokala brze hrane na svakom ćošku. Izlozi su puni kvalitetne robe. Jugoeksport, Centrotekstil, Beko, Beteks, Ateks, svi imaju ponešto da ponude. Najčešće širok osmeh. Ukoliko je jutro, sa vrha Beograđanke, Duško Radović, poručuje: „Danas će biti lepo svima onima koji ne traže mnogo“! Sjajno! Malo kasnije, pomeramo skalu radio aparata u desno. Tamo, „zuji“ sada već čuveni „Ventilator 202“. Sa ventilatora, čuju se pesme neke nove grupe, ime joj je „Katarina druga“! Čuo ih voditelj te kultne emisije i gle čuda? Nije bio sujetan nego ih je odmah pustio u etar i čak uspeo da izda ploču „Ventilator 202“. A na toj ploči, sve same velike zvezde domaće rok i pop scene današnjice. Tada, bile su tek obične grupe koje su hrabro tražile svoje mesto pod suncem. Pogađate, autor i voditelj te kultne emisije bio je Zoran Modli.
Balkanska
Negde kod hotela „Moskva“, skrećemo u Balkansku ulicu. Tu je, sa leve strane bio uvek red. Baš uvek. Stajali su ljudi strpljivo i čekali na svoju pljeskavicu kod „Leskovčanina“. Znalo se u celom gradu. Ako hoćeš dobru pljeskavicu „za usput“ pravac Balkanska. Kada je kupite, shvatite da se isplatilo čekanje. Preko puta ulice, bioskop „20 oktobar“. Čak dve sale za projekciju. Doduše, ponekad su bili, za to vreme, malo „slobodniji“ filmovi, ali to je srećom, bilo retko. Međutim, semenkari ispred bioskopa, uvek su vredno čekali još jednog gledaoca i nudili mu semenke ili kikiriki na „čašicu“. Neverovatno, ali niko nije razmišljao o poreklu „robe“ i još neverovatnije, niko se nije otrovao ili barem pokvario stomak! Bioskop je radio i živeo neki svoj, boemski život. Ispod bioskopa, Balkanska ulica jurila je prema Narodnom frontu. Na raskrsnici je i ona ćutala, nije se svađala jer, u Narodnom frontu je porodilište. Dostojanstveno bi se ukrstila i krenula dalje, ka Sarajevskoj ulici. A do Sarajevske, prepuno zanatlija. Sa jedne i druge strane, visili su šeširi i tašne, ali i proizvodi od kože. Najpoznatiji sarači smatrali su da ako ih nema u Balkanskoj, kao i da ne postoje. Negde između njih, uglavila se poslastičarnica. Boza, limunada, burek ili tulumbe i baklave. Posuđe u kojem se služe kao da je preživelo uragan. Čak se provuče i poneka okrnjena čaša. Al ono najverovatnije: nikome to nije smetalo! Šta više, kao nekom magijom, većina ih se vraćala na „repete“. Nakon toga, pravac tramvaj pa kući! Naravno tramvaj sa kondukterom kod kojeg ste mogli da kupite kartu. Sve uz osmeh…
Neki novi sistem …
A onda, shvatam da sam danas u toj Balkanskoj ulici, da stojim ispred ulaska u nešto što je bilo bioskop „20 oktobar“ i da bih najradije da opet dođem juče, na još jednu bioskopsku predstavu bilo kog žanra. Priznajem, pojeo bih tu jednu pljeskavicu kod Leskovčanina, ne razmišljajući da li sam u gradskom saobraćaju na rukohvatu pokupio neki novi virus pa ne smem ni da gledam hranu dok tri puta ne operem ruke.
Ipak, snovi su jedno a realnost nešto sasvim drugo. Okrećem se nazad, pravac Terazije. Tamo neki novi autobusi u koje možete ući samo na prednja polu vrata. Kažu neki novi sistem. „Bus plus“. Naravno, svi znate da bi plus opstao, mora da postoji i minus. Prosta prirodna ravnoteža. Pa sad, ako je „bus u plusu“ onda je ceo Beograd u minusu!!!
To je tema za neko drugo Internet ogledalo. Za ovo, bilo je dovoljno. Pozdravljam vas sve od srca, citatom Duška Radovića: „Pre nego što počnete da tražite sreću proverite, možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide“!
Dejan Ilić
U Beogradu, 3 avgusta, leta Gospodnjeg 2012.
