U bliskoj budućnosti možemo očekivati potpuno spajanje dveju delatnosti – proizvodnje električne energije i skladištenje podataka. Dakle, data centri bi na ovaj način mogli da proizvode energiju za svoje potrebe, a da višak skladište i koriste kada je to potrebno. Postoji i mogućnost da proizvedeni višak izvoze i prodaju, te tako prihoduju nezanemarljive količine obrtnog kapitala. Ovo će u budućnosti biti moguće i u Srbiji, ukoliko prodaja energije postane isplativija.
U poslednje dve godine, pojačana digitalizacija i rast korišćenja čitavog dijapazona online alata doveli su do generisanja ogromne količine podataka koji moraju negde biti skladišteni, a to su data centri. Aleksandar Vasić, klaster menadžer u kompaniji Eaton, koja se bavi upravljanjem energijom, smatra da je ova promena samo ubrzala razvoj koji je već bio u toku, te da povratka na staro više nema.
“Današnji svet nezamisliv je bez data centara i gotovo svaki aspekt našeg života zavisi od njih. Međutim, u poslednje dve godine njihova opterećenost se intenzivira. Kada uklonite pandemiju kao katalizator promene, navike koje je ona kreirala ne menjaju se same od sebe. Naša ekonomija i društvo su dali pun gas podacima. Međutim, što više podataka dolazi na čuvanje, to je serverima potrebno više električne energije za nesmetan rad”, pojašnjava Vasić.
Povećano skladištenje podataka zahteva značajno veće količine električne energije. Istovremeno, potražnja za ovim vidom energije na tržištu je sve veća, a njena količina i dalje veoma ograničena. Tranzicija ka električnoj energiji zahvata i druge industrijske sektore, transport i grejanje/hlađenje u poslovnim objektima i domaćinstvima. Kako će potražnja rasti, operateri data centara će se suočiti sa teškim izazovima u pristupu oskudnoj ponudi nove energije.
“U trenutku kada, sa jedne strane, svedočimo energetskoj krizi, a sa druge želimo da se izborimo sa klimatskim promenama, potrebno je pritisnuti kočnicu za energetsku potrošnju. Međutim, bez megavata nema megabita. Kako tražimo i proizvodimo sve više podataka, energetska potrošnja će rasti. Durgim rečima, data centri, bez kojih je današnji način života nezamisliv, moraće da pomire ova dva naizgled nepomirljiva trenda”, ističe Vasić.
Postavlja se pitanje kako onda ova industrija može postići naizgled suprotne ciljeve: da poveća svoje kapacitete, smanjujući potrošnju i zavisnost od spoljašnjih izvora energije.
Ipak, nije samo oblast data centara suočena sa izazovima. I sami operateri energetskih mreža će biti pod pritiskom, jer će se od njih tražiti da izvedu magični trik povećanja snabdevanja dok istovremeno povlače postrojenja na fosilna goriva. Vasić smatra da je neophodno povećati proizvodnju obnovljive energije, ne samo da bi se zadovoljila nova potražnja, već i da se zameni trenutna proizvodnja zasnovana na fosilnim gorivima.
“Iako deluje kao nerešiv problem i početak nove krize, ovo je u stvari, prilika za efikasno prevazilaženje problema pomoću inovacija. Sami data centri će ući u nove poslovne poduhvate – izgradnju postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Na taj način, moći će ne samo da obezbede dovoljnu količinu energije za nesmetano funkcionisanje, već je moguće i njeno skladištenje za buduće potrebe”, objašnjava Aleksandar Vasić.
Drugim rečima, data centri će sami proizvoditi energiju koja im je potrebna, a sve što ne potroše će ili skladištiti ili prodavati mreži. Ipak, ovo poslednje u Srbiji još uvek nije isplativa opcija.
“Prodavanje energije mreži isplativo je samo na tržištima na kojima je cena energije viša. Kod nas je ona još uvek mnogo niža nego na Zapadu i za takvu vrstu investicije je period otplate značajno duži. Drugim rečima, u Srbiji su još uvek najisplativiji sistemi koji pokrivaju sopstvenu potrošnju. Ipak, u poslednje vreme se situacija menja, svedoci smo rasta cena, koji će se nastaviti u budućnosti. Upravo ovaj trend može da stvori okolnosti u kojima će ovaj model i kod nas postati isplativ”, zaključuje Vasić.
