Big Data – drugo lice: Podaci kao korporativna imovina

0

Big Data, kao najnoviji informatički trend zadaje glavobolju svim kompanijama sveta bez obzira na njihovu veličinu. Činjenica da je samo u poslednje dve godine generisano preko 80 % svih podataka dovoljno govori o veličini i značaju ovog problema. Nije potrebna prevelika mudrost da bi se shvatilo kakve probleme u budućnosti može da donese ovakav rast podataka. On utiče na to da se kao i u životu ljudi tako i u poslovanju menja sve. Tržišna konkurencija nameće kompanijama neophodnost transformacije u poslovanju, dodavanje novih vrednosti korišćenjem najsavremenijih IT platformi i alata, kao i promenu uloge ITja koji sada bolje razume i uključuje se u kompletno poslovanje kompanije. To ujedno predstavlja sine qua non tržišnog opstanka svakog biznisa.

Izraz “velika količina podataka” (Big Data) iz  inženjerstva i  nauka, opisuje setove podataka koji se povećavaju tako brzo da postaje mučno raditi pomoću “onhand” tj. trenutno dostupnih alata za uređivanje  Teškoće uključuju: prihvatanje, smještaj, traženje, deljenje, analizu i grafički prikaz. Ovaj trend se nastavlja jer korist rada sa sve većim skupovima podataka, dozvoljava analitičarima da uoče poslovne trendove, spreče bolesti i bore se protiv kriminala.

Granice veličine  se stalno menjaju, tako da su danas u rangu terabajta, eksabajta i zetabajta.

Naučnici se redovno susreću sa ovim problemom u meteorologiji, istraživanju gena, biološkim istraživanjima, traženju podataka na , finansijskoj i poslovnoj informatici. Baze podataka takođe rastu i zato jer se dopunjavaju neprestanim rastom broja informaciono osjetljivih mobilnih uređaja, kao i softverskih dnevničkih evidencija (log), kamera, mikrofona, RFID čitača, mreža bežičnih , i slično.

Obrada “velike količine podataka” je otežana kada se koriste relacione baze podataka i stoni statističkivizuelizacioni paketi, jer zapravo zahtijevaju softver koji omogućava masivno  na desetinama, stotinama, pa čak i hiljadama servera. Iznos “Big Data” varira zavisno od kapaciteta organizacije koja upravlja podacima. U nekim organizacijama, suočavanje sa stotinama gigabajta podataka po prvi put može da izazove ponovno promišljanje o rešenjima za upravljanje podacima. Za neke druge, desetine ili stotine terabajta podataka tek postaju razlog značajnog promišljanja o novim rešenjima…

 

Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.

Share.

Leave A Reply